| T O P I C R E V I E W |
| mladjo |
Posted - 19/05/2008 : 18:57:06
Popis svih recenzija na ovom topicu:
Vernor Vinge: Jazbina na nebu (mladjo) str. 1
Vernor Vinge:Vatra nad dubinom (mladjo) str 1
William Gibsom:Neuromancer (mladjo) str. 1
William Gibson: Count zero (mladjo) str. 1
Runemarks – Joanne Harris str. 2
Orson Scott Card: Enderova igra str. 2
Richard Matheson: Ja sam legenda str. 2
Walter M. Miller, Jr. - "A canticle for Leibowitz" str.2
Arthur C. Clarke - ideje i dostignuća str. 3
Isac Asimov - lik i djelo str.3
Roboti - mali traktat str. 4
Restoran na kraju Vaseljene (The restaurant at the end of the Universe) str.4
Roboti - mali traktat vol. 2 str. 5
Daglas Adams - "Zivot, Vaseljena i sve ostalo"str. 5
Magle Avalona - Marion Zimmer Bradley str. 5
Phillip Jose Farmer:Dveri vremena str. 6
Louis M. Bujold: Vorkosigan saga str. 6
Lois M. Bujold - "Diplomatski imunitet" str. 8
Časopis Ubiq - kratki osvrt str. 9
'Crvena soba' od spisateljice Niki Frenč. str. 9
Leva ruka tame i Svijet se kaže šuma str. 11
Maks Bruks: Svetski rat str. 12
Ijan Mekdonald: Bespuće str. 12
Zoran Jakšić:Severnjak str. 13
Steven King:Dolores Clairbone i Gerald s game str. 13
Steven King: It str 13
Polarisova SF antologija/95 str. 13
Ilija Bakić: Jesen Skupljača str. 13
Kraj Večnosti'(Isak Asimov) str. 13
"Kratka povest vremena" profesora Stivena Hokinga. str. 14
Michael Chabon: Gospoda pustolovi str. 14
Asimov: The shortest story ever made str. 14
Klark:'Spuštanje noći'. str. 14
Makroskop, Pirs Entoni
Pol Anderson:Krstaški pohod
Monolith vol. 2
Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve str. 16
Filip K. Dik: Doktor Bladmani
Polarisova SF antologija/97 str. 18
Dan Simmons:Hyperion str. 18 i 20
'2001:Odiseja u svemiru''. str. 20
Leva ruka tame LeGvin str. 20
Stephen King:Just after sunset str. 21
Tom Rimi:Slepi glasovi str. 22
Dejvid Gemel: Parmenion. str. 22
Kliford Simak:Svet - groblje str. 22
Dan Simmons:Pad Hyperiona str. 23
Donesite mi glavu Dražesnog Princa str. 23
Pol Anderson: Moždani talas str. 23
Filip K. Dik: Marsovsko vremensko iskliznuće str 24.
Wells:Rat svijetova str. 25
E. C. Tubs:Zvijezdana smrt str. 25
Polarisova SF antologija/93
Kliford Simak: Izbor Bogova str. 26
Filip K. Dick: Galaktičarski iscjeljitelj keramike str. 26
Jared Diamond, Sva naša oružja: zarazne bolesti, čelik i puške
Mirjana Novaković:Strah i njegov sluga str. 27
Robert Šekli:Savršena planeta str. 27
Pol Anderson: Biće vremena str. 28
Polarisova SF antologija/94
Artur Klark, Gregori Bedford:Sa one strane spuštanja noći
Stephen King:Salemovo str. 28
Dan Simmons:Hyperion str. 28, 29
Richard Matheson:I am legend str. 28
Ursula LeGvin:Hainske priče str.29
Ursula LeGvin:Dvanaest četvrti vetra
Philip K. Dick:A maze of death str 31
Piter Vajt:Prošlost je ljudska str. 31
Polarisova SF antologija/96 str. 32
Isak Asimov:Zadužbinska trilogija str. 33
Dejan Stoiljković:Konstantinovo raskršće str. 33
JOŠKO BELAMARIĆ:Freud u Splitu str. 36
Franc Kafka:Preobražaj str. 37
Roberto Saviano Gomora str. 37
Dan Simmons:Uspon Endymiona str. 39
EX - YU SF: edicija X - 100 str. 40
EX - YU SF: edicija Kentaur str. 41
Den Simons:Drud I. i II. deo str. 41
EX - YU SF:Biblioteka SIRIUS str. 42
EX - YU SF:edicija SUPERNOVA str. 42
ISAAC ASIMOV NA RAPIDSHAREU! (AUDIO KNJIGE )str. 45
Gordon N. Dickinson: Vojniče ne pitaj str. 45
EX - YU SF:Edicija POLARIS str. 47
EX - YU SF: SFera i SFeraKON str. 47
Polarisova SF antologija/99 str. 47
EX - YU SF:Furtinger, Pihač, Mikuličić str. 48
EX - YU SF: Povijest SFere i SIRIUSA I. - III. dio STR. 48
Filip Dik: Klanovi Alfinog mjeseca str. 48
Robert A. Henlein: Zvjezdani jurišnici str. 51
EX - YU SF:Irena Rašeta : Kako netko može ne voljeti znanstvenu fantastiku? str. 51
Robert Silverberg:Legende str. 51
Isaac Asimov: Zadužbina i zemlja str. 52
STEPHEN KING - snovolovka str. 53
Greg Ber, EON str. 53
kolebanje smrti str. 53
Niccolo Ammaniti: Ja se ne bojim, Pokupit ću te i odvesti, Kako Bog zapovijeda str. 54
Greg Bear: Legat str. 55
Clarke/Baxter: Oko vremena str. 55
Albert Camus: Stranac str. 56
Aleksandar Solženjicin: Jedan dan Ivana Denisoviča str. 56
JOHANES MARIO SIMMEL:Pustite cvijeće cvjetati str. 56
Greg Ber, PUT SVIH DUHOVA str. 56
R.A. Heinlein: Luna je okrutna ljubavnica str. 56
Riftwar saga str. 57
Charles Bukowski: Post - Office str. 57
Isaac Asimov:Čelične pećine i Golo sunce str. 57
Goran Skrobonja: Istinite laži str. 57
Stiven Presfild: ALEKSANDAR - vrline rata str. 57
Kliford Simak:Vreme je najednostavnija stvar str. 58
POLARISOVA SF ANTOLOGIJA 1998. g. str. 58
Den Simons:Pesme Boginje Kali str. 58
Den Simons: Ilion str. 58
STEAMPUNK str.59
Ursula Leguin: Pričanje str. 59
Stephen King:Cell str. 59
POLARISOVA sf antologija:2000 str. 60
Michael Swanwick - mali traktat str. 60
Filip Dik, UBIK str. 60
N. Calder: Magic Universe (Grand Tour of Modern Science) str. 60
S. Baxter: Dark Future str. 60
B. Knight: Figure of Hate str. 60
Val McDermid: A Place of Execution str. 61
J. Theorin: Echoes from the Dead str. 61
K. Maitland: Company of Liars str. 61
David Icke - Priče Iz Vremenske Omče str. 61
C. Palliser: Quincunx str. 61
C. J. Sansom: Dissolution str. 61
C. J. Sansom: Dark Fire str. 61
C. J. Sansom: Sovereign str. 61
C. J. Sansom: Revelation str. 61
Stanislav Lem:Fijasko str. 61
James Ellroy:Veliko ništavilo str. 61
L. Penny: A Fatal Grace str. 62
M. Crighton: 13. borac str. 62
L. Grosmann: Codex str.62
I. Banks: Excession str. 62
I. Banks: The Algebraist str. 62
A. Mathews: The Apotecary's House str. 62
S. Berry: The Templar Legacy str. 62
I. Pears: An Instance of the Fingerpost str. 62
White, Haft, White: The Key to the Name of the Rose str. 62
Bates: Liječenje oči bez pomoči naočala str. 62
Jefremov: Tajna tamne planete (Tumannost Andromedi) str. 62
Lem: Eden str. 62
Lem: Nepremagljiva str. 62
Christie: Misteriozni događaji u Stylesu str. 62
Christie: I poslije toga više nije bilo nikoga str. 62
Dexter: Misa za mrtve str. 62
Mankell: Muž, koji se je smijao str. 62
Gregory: Zavjera nasilja str. 62
Feynman: Ma sigurno se šalite, gospodine Feyman! str. 63
Petančič: Anor Kath - putevi magova str. 63
Verne: Tajnoviti otok str. 63
Jaroslav Hašek: Doživljaji dobrog vojnika Švejka str. 63
Jaroslav Hašek: Lik i djelo str. 63
Phillip K. Dick: Tamno skeniranje str. 63
Kod Kalicha - birtija koju je proslavio Švejk str. 64
Oscar Wilde: Slika Doriana Greya str. 64
Mark Nykannen: Search Angel str. 64
Lovecraft: Planine ludila str. 64
William Dietrich: Napoleonove piramide str. 65
Josef Škvorecky: Oklopni bataljon str. 65
Greg Bear: Premještanje Marsa (Vope) str. 65
Roberts: Kraj nafte (Panzer) str. 65
Taleb: Crni labud (Panzer) str. 65
Smith: Child 44 (Panzer) str. 65
Sigurdardottir: Poslednji rituali (Panzer) str. 66
Akunin: Ahilova smrt (Panzer) str. 66
Den Simons:Šuplji čovjek (Vope) str. 66
Pratchett: Barva magije (Panzer) str. 66
Khoury: Poslednji templar (Panzer) str. 66
Gibbins: Atlantida (Panzer) str. 66
Sussman: Kambizova zagonetka (Panzer) str. 66
Preston: Kodeks (Panzer) str. 67
Rollins: Karta kosti (Panzer) str. 67
Bourne: The righteous men (Panzer) str. 67
MacLean: Polarna postaja Zebra (Panzer) str. 67
Džef Vandermer:Zaljubljeni Dradin (Vope) str. 67
Balard:Četverodimenzionalni košmar (Vope) str. 67
MacDermid: Pjesma sirena (Panzer) str. 67
Clifford Simmak:Tranzitna stanica (Mladjo) str. 67
Hrvoje Kovačević: Putnikova smrt (Rock.BobRock.) str. 68
Guareschi: Don Camillo (Panzer) str. 68
Deutsch: Urota srebra (Panzer) str. 68
Goli otoci Jovo Kapičić (Osim) str. 68
Space - Opera (Mladjo) str. 68
Miroslav Krleža (Mladjo) str. 69
Martin, Carranza: Gaudijev ključ (Panzer) str. 69
Harris: Archangel (Panzer) str. 69
Morrison: The Ark (Barka) (Panzer) str. 69
Cooper: Tajna sedmog sina (u Evropi Knjižara mrtvih) (Panzer) str. 69
Robert A. Heinlein: Dvostruka zvijezda (ZG Naklada, 2008./org. izdanje 1956.) (Rock. Bob Rock)
Asimov:Roboti zore (Lord Vader 89 ) str. 70
TEMA:Domaći autori str. 70
Asimov:Roboti i carstvo (Lord Vader 89) str. 71
Smith: Gorky park (Panzer) str. 72
Monaldi, Sorti: Secretum (Panzer) str. 72
Zoran Žmirić:BLOCKBUSTER (Mladjo) str. 72
Sacks: Muž, koji je imao ženu za šešir (Panzer) str. 72
Singh: Lijek ili sljepilo? (Panzer) str. 72
Nesbo: Rodstrupe (Panzer) str. 72
Indridason: Grad čaša (Panzer) str. 72
Dahl: Zbirka kratkih priča (Panzer) str.72
Bram Stoker: DRACULA (mladjo) str. 72
Belani (Blažič): Obzidani grad (Panzer) str. 72
Smith: Ruins (Panzer) str. 72
Preston: the Cobra Event (Panzer) str. 72
Marr, Baldwin: The Eleventh Plague (Panzer) str. 72
Kurt Vonnegut: Mali traktat (Kunoichi) str. 73
Stephen King:Izmaglica (Mhejl) str. 74
Zoran Žmirić:VRIJEME KOJE NAM JE POJEO PAC - MAN (mladjo) str. 74
Asimov: Život u svemiru (Panzer) str 75
Bujold: "Pripravnik za ratnika". (DeeCay) str. 75
''Ljeto noći''(Den Simons) (Mhejl) str. 75
Arthur Clarke i Frederic Pohl: POSLJEDNJI TEOREM (Mladjo) str. 76
Theodor Stergen: VENERA PLUS X (Mladjo) str. 76
Hanlon: The science of the Hitchhiker's guide to the galaxy (Panzer) str. 76
STIEG LARSSON: TRILOGIJA MILLENIUM (Ken2) str.76
Panzer:Pilgrim (from the Chronicles of Un) (Mladjo) str. 76
Cornwell: Portrait of a killer, Jack the Ripper, Case Closed (Panzer)str. 76
Krakauer: Into the wild str. (Panzer)76
Frederick Pohl:DOLAZE KVANTNE MAČKE (Mladjo) str. 77
Parasvemir (Mentor und SFera, 2010.) str. 77
Panzer: Changes in Heaven (Mladjo) str. 77
Arthur C Clarke: serijal o Rami (Mladjo) str. 77
Rock.Bob Rockovih "par brzopoteznih":)) - King, Coben...
J. K. Jerome: Three men in a boat, to say nothing about the dog (Panzer) str. 77
KENTAUR - biblioteka znanstvene fantastike (mladjo) str. 78
Robert Silverberg: Noćna krila (Nightwings) (mladjo) str. 78
Kliford Simak: GRAD (mladjo) str. 78
Robert A. Heinlein: VRATA U LJETO (mladjo) str. 78
Arkadij i Boris Strugacki: HOTEL KOD POGINULOG ALPINISTE (mladjo) str. 79
Predrag Raos:MNOGO VIKE NIZAŠTO (mladjo) str. 79
Đoko Ostojić:SUČELICE NA TARI (Mhejl) str. 79
Atkinson(Yogi Ramacharaka): Science of Breath (Panzer) str. 79
Krunić: Med i krv (Panzer) str. 79
Gene Wolfe: The Book of the New Sun (Panzer) str. 80
Arkadij i Boris Strugacki:PUŽ GOLAĆ NA URVINI (mladjo) str. 81
William Tenn(Philip Mass): Of Men and Monsters (Panzer) str. 81
Thomas M. Disch: The Genocides (Panzer) str. 81
Stephen King: The girl who loved Tom Gordon (Vope) str. 82
Cordwainer Smith: A Planet named Shaygol (Panzer) str. 82
Alan Dean Foster: Midworld (Panzer) str. 82
James Blish:ZVIJEZDANE SPORE (mladjo) str. 83
Philip Jose Farmer: Dark is the Sun (Panzer) str. 83
Eric Frank Russell: Wasp (Panzer) str. 85
Kim Stanley Robinson: LEDENI HRAM (mladjo) str. 85
Hal Clement: Iceworld (Panzer) str. 85
Hal Clement: Mission of Gravity (Panzer) str. 86
Feldman: Svakidašnje tajne (Imponderables) (Panzer) str. 87
Lewis: Smijeh i kladivo (Komunistični vicevi 1917-1989) (Panzer) str.87
Isaac Asimov i Robert Silverberg: Spuštanje noći (Vope) str. 88
Jack Vance: Tales of the dying earth (Panzer) str. 88
Džo Haldemen:Večiti mir (Vope) str. 89
Ellison: I have no mouth, and I must scream (Panzer) str. 89
Isak Asimov - Nemsezis (Vope) str. 89
Somoza: Špilja ideja a.k.a The Athenian Murders (Panzer) str. 89
Risto V. Radunovića "Istorijska osnova završnice Njegoševog Gorskog vijenca" (Mhejl) str. 89
Christie: Murder of Roger Ackroyd (Panzer) str. 89
Gregori Benford - Saga o centru galaksije (Vope) str. 89
Kladnik: Ljubljana sa nostalgijom (Panzer) str. 89
Panzer: IDEAL FAMILY (mladjo) str. 91
Po: Viljem Vilson (Mhejl) str. 91
Milisav Popović:Zaboravljena gora (Culfis) str. 91
Djordje Balašević:TRI POSLERATNA DRUGA (Mladjo) str. 92
Roberts: The end of food (Panzer) str. 92
Albom: Tuesdays with Morrie (Panzer) str. 92
Scott Card: Kraljevski ručak (Panzer) str. 92
Stephen King:Under the done (Vope) str. 93
Olga Larionova:Leopard sa Kilimandžara (Pirgavi) str. 94
Isak Asimov i Robert Silverberg: Dete vremena (Vope) str. 94
NICCOLO AMMANITI - nek' zabava počne (Ken2) str. 95
Panzer:INSANE ASYLUM (Mladjo) str. 95
Pötzsch: Krvnikova kčer (Panzer) str. 95
George Orwell:Životinjska farma (Mhejl) str. 95
Paolo Koeljo:Đavo i gospođica Prim (Bruce S.) str. 96
Damir Hoyka:XAVIA (mladjo) str. 97
Riel: Otkvačene arktičke priče (Panzer) str. 98
Mara R. Sirako: Dangober (Panzer) str. 98
Gartner: Praznina napretka (iz pradavnine u daljnu budučnost) (Panzer) str. 99
Phillp K. Dick:UBIK (mladjo) str. 99
Kurkov: Piknik na ledu a.k.a Smrt i pingvin (Panzer) str. 99
Alfred Bester: RAZORENI ČOVJEK (mladjo) str.101
Aldiss: Hothouse a.k.a The Long Afternoon in Earth (Panzer) str. 101
Miljenko Jergović:SARAJEVSKI MARLBORO (mladjo) str. 101
Paolo Koeljo:Anđeo ćuvar (Bruce Springsteen) str. 101
Isak Asimov:Zvezde prah nebeski (Lord Vader89) str. 101
Miljenko Jergović:Ruta Tannenbaum (Osim) str. 102
Phillip K. Dick:TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC (mladjo) str. 102
Isaac Asimov:Svemirske struje (LordVader89) str. 102
Kurt Vonegut jr.:KLAONICA 5 (mladjo) str. 103
Predrag Crnković: BEOGRAD ZA POKOJNIKE (mladjo) str. 104
Vladimir Pištalo:MILENIJUM U BEOGRADU (mladjo) str. 105
Aleksandar Novaković:VOĐA (mladjo) str. 105
Buzzati: Sedam katova (Iz knjige 60 priča) (Panzer) str.105
Dule Nedeljković:PONEDJELJAK (mladjo) str. 106
Mankell: Muškarac iz Pekinga (Panzer) str. 106
Hochgatterer: Slatkost života (Panzer) str. 106
Veselin Gatalo: GETO (mladjo) str. 108
Veselin Gatalo:CAFE OXYGEN (mladjo) str. 108
Monaldi & Sorti: Veritas (Panzer) str. 108
Mordecai Roshwald:LEVEL 7 (Panzer) str. 110
Michelle Moran: "Nefertiti" (DeeCay) str. 110
David Albahari:SNEŽNI ČOVEK (mladjo) str.110
Jaroslav Hašek:DOBRI VOJAK ŠVEJK UOČI RATA I DRUGE ČUDNOVATE ZGODE (mladjo) str. 111
Robert Heinlein:Stranger in a strange land (Pirgavi) str.111
Patrick Ness:The knife of never letting go (Panzer) str. 112
David Morrell:The Totem (Mhejl) str.114
Collins: Arena smrti, 1. dio Igre gladi trilogije (Panzer) str. 114
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 1:ZVIJEZDE ĆE BITI NJIHOVE (mladjo) str. 114
Mahabharata (Mhejl) str. 114
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 2:ŽIVOT ZA ZVEZDE (mladjo) str. 114
Jevgenij Zamjatin:MI (ordell) str. 115
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 3:ZEMLJANINE VRATI SE KUĆI (mladjo) str. 115
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 4:TRESAK CIMBALA (mladjo) str. 115
George R.R. Martin:DYING OF THE LIGHT (Panzer) str. 116
Giljermo Del Toro/Čak Hogan:SOJ (Swamp thing) str. 116
Robert A. Heinlein:DVOSTRUKA ZVIJEZDA (mladjo) str. 116
Philip K. Dick - Čovjek u visokom dvorcu (Pirgavi) str. 116
Robert A. Heinlein:LUNA JE OKRUTNA LJUBAVNICA (mladjo) str. 117
Beckett: Geneza (panzer) str. 117
Patrik MekKejb - Snježna šuma (Mhejl) str.117
Toole: Urota idiota (Panzer) str.119
Stanislaw Lem. nepobedivi (Pirgavi) str.119
Roger Zelazny:The dream master (Pirgavi) str.121
Zusak: Kradljivka knjiga (Panzer) str.122
Phillp K. Dick: Sanjaju li androidi električne ovce? (mladjo) str.123
Viktor Peljevin:Život insekata )Gil-galad) str.123
Džordž Orvel - Niko i ništa u Parizu i Londonu (zorglub) str.123
Srđan Valjarević - Dnevnik druge zime (zorglub) str.123
Phillip K. Dick: FILMSKE PRIČE (mladjo) str.124
Neal Stephenson:ANATHEM (Panzer) str.124
Stanislav Lem:FIJASKO (mladjo) str.126
Stanislav Lem:SOLARIS (mladjo) str.127
Stanislav Lem:GLAS GOSPODARA (mladjo) str.128
Joe Haldeman:VJEČNI RAT (Pirgavi) str.129
Odraslima Slovenije (Panzer) str.130
John Brosnan:NEBESKI GOSPODARI (Pirgavi) str.130
Vikas Swarup:ŠESTORICA OSUMNJIČENIH (Panzer) str.133.
George Orwel:1984. (mladjo) str.134
Arthur Clarke i Gentry Lee:KOLEVKA (mladjo) str.134
Brian Aldiss:HELIKONIJA PROLEĆE (Pirgavi) str.135
Matej Mertik:KAPETANE NA ZEMLJI IMA SVE MANJE I MANJE TRATINČICA (Panzer) str.136
Ivan Ivanji:NA KRAJU OSTAJE REČ (mladjo) str. 136
Dennis Lehane:LIK I DJELO (Johnny Difool) str.136
Luis McMaster Bujold:ZIMOSLAVNI DAROVI (mladjo) str.138
Jerzy Kosinski:BEING THERE (Jonny Difool) str.139
David Hewson:THE KILLING (Panzer) str.140
Brian Aldiss: HALIKONIJA LETO (Pirgavi) str. 140
Luis McMaster Bujold:DIPLOMATSKI IMUNITET (mladjo) str. 141
Luis McMaster Bujold:LEDENE OPEKLINE (mladjo) str. 141
Dean Koontz:ISKORISTI NOĆ (Pirgavi) str. 142
Dean Koontz:ŽESTINA (Pirgavi) str. 142
Fred Saberhagen:BERSEKERSKI TRON (mladjo) str. 142
China Mieville:STANICA PERDIDO (DeeCay) str.143
MONOLITH 002 (Pirgavi) str. 143
Greg Bear:THE FORGE OF GOD (Vope) str.143
George R.R. Martin i Lisa Tuttle:VJETROVITO UTOČIŠTE (Pirgavi) str. 143
Zoran Živković:BIBLIOTEKA (Pirgavi) str.144
C.J.Cherrych:DOWNBELOW STATION (Vope) str.144
Adam Troy Castro:LIK I DJELO (Ernie Pike) str.144
Harper Lee:UBITI PTICU RUGALICU (Johnny Difool) str.144
Peter Pišćanek:RIVERS OF BABYLON - KAKO JE LOŽAČ POSTAO TAJKUN (Panzer) str.144
Peter Terrin:STRAŽAR (Panzer) str.144
Inka Parei:RASHLADNA STANICA (Panzer) str.145
Fred Saberhagen:BERSEKERSKI TRON (mladjo) str.145
J.K. Rowling: THE CASUAL VACANCY (pANZER) STR.145
Branislav Glumac:FIUMIANKA (Just_Charlie) str.145
Srećko Cuculić:ZAGREPČANKA (Just_Charlie) str.145
C.J.Cherryh:CYTEEN (Vope) str.146
Hannu Rajaniemi:THE QUANTUM THIEF (Vope) str.146
Khaled Alkhamissi:TAXI (Panzer) str.146
Roger Zelazny:ZOVEM SE KONRAD (Pirgavi) str. 146
J.G. Ballard:POTOPLJENI SVIJET (Pirgavi) str. 147
Manuel De Pedrolo:MESANOSCRIT DEL SEGON ORIGEN (Panzer) str.147
Volter Trevis:ČOVJEK KOJI JE PAO NA ZEMLJU (mladjo) str.147
Rod Rees:POLUSVIJET(ZIMA) (mladjo) str.150
John Scalzi:OLD MAN'S WAR (Pirgavi) str.151
Thompson Walker: DOBA ČUDA (Panzer) str.151
Julianna Baggott: ČISTI (PRVI DIO TRILOGIJE) (Panzer) str.151
Martin Cruz Smith:PARK GORKOG (mladjo) str.151
Ray Bradbury:VATRA I LED (DeeCay) str.151
H.G. Wells:ZVIJEZDA (DeeCay) str.151
Martin Cruz Smith:VUKOVI JEDU PSE (mladjo) str.152
H.P Lovecraft:POTRAGA ZA NEZNANIM KADATHOM (DeeCay) str.151
Robert A. Heinlein:ZVIJEZDANI JURIŠNICI (DeeCay) str.154
Phillip K.Dick:SANJAJU LI ANDROIDI ELEKTRIČNE OVCE? (DeeCay) str.154
Martin Cruz Smith:STALJINOV DUH (mladjo) str.154
J.K. Rowling:THE CUCKOO'S CALLING (Panzer) str.154
Forest Carter: THE EDUCATION OF LITTLE TREE (Panzer) str.154
Martin Cruz Smith:ZVIJEZDA SJEVERNJAČA (mladjo) str.155
Martin Cruz Smith:HAVANSKI ZALJEV (mladjo) str.155
John Burdett:BANGKOK 8 (mladjo) str.156
John Wyndham:DAN TRIFIDA (DeeCay) str.156
Sam J. Lundwall:NIJE VREME ZA HEROJE (DeeCay) str.156
K.W. Jeter:BLADE RUNNER 2 - NA RUBU LJUDSKOSTI (DeeCay) str.157
Brian W. Aldiss:NON-STOP (DeeCay) str.158
Antti Tuomainen:ISCJELJITELJ (DeeCay) str.158
Stanislaw Lem:NEPOBEDIVI (DeeCay) str.158
Orson Scott Card:ENDAROVA IGRA (DeeCay) str.159
Orson Scott Card:GOVORNIK ZA MRTVE (DeeCay) str.160
Harry Harrison:SVIJET SMRTI (mladjo) str.160
SIRIUS BROJ 19 (mladjo) str.161
SIRIUS BROJ 19 (DeeCay) str.162
Lee Child:JEDAN HITAC (Johnny Difool) str.163
Kim Stanley Robinson:2312 (Vope) str.164
Darko Macan:KOŽA BOJE MASLINE (Johnny Difool) str.164
Roger Zelazny:GOSPODAR SVJETLOSTI (Johnny Difool) str.164
Roger Zelazny: THIS IMMORTAL (Erine Pike) str.164
John Scalzi:REDSHIRTS (Ernie Pike) str.164
Goran Vojnović:ČEFURI RAUS! (Johnny Difool) str. 164
John Scalzi:REDSHIRTS (Vope) str. 164
Fred Saberhagen:BERSERKERS:THE BEGINNING (Vope) str. 164
Robert Bryndza:SMRTONOSNE TAJNE (mladjo) str. 237
Popis će redovito biti ažuriran...
Evo, na početku, počeo bih sa jednom isprikom;imam samo dvadesetak min vremena između obaveza, pa Vas molim za razumijevanje glede gramatičkih i inih grešaka;shvatite ovo prvenstveno kao jedan tok misli.
Dugo se već pripremam otvoriti ovakav jedan topic, topic gdje bi (uvjeren sam) veliki broj ljubitelja dobre knjige mogao popričati i iznijeti svoje mišljenje o pročitanom djelu. Svakako, postoje specijaliziraniji forumi za ovu temu, ali zašto ne otvoriti jedan ovakav topic i među ljubiteljima stripa, te na taj način uvidjeti kakva je čitalačka kultura, razina razmišljanja, pa i tolerancija različitih mišljenja glede (ne)pročitanih knjiga.Dakle, ne mislim ovdje ni na koji žanr posebno; ovaj topic otvoren je za apsolutno sve vrste pisane riječi. Stoga, pucajte sa svojim recenzijama (malim, srednjim, velikim ) komentarima, mišljenjima, prodikama, iživljavajte se slobodno:). Nadam se da će se barem par ljudi odvažiti da nešto napiše, a ako se nitko ne javi...ha, pa barem sam pokušao
Evo jedne moje:
TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO, IZA SVAKOG UGLA JE SAZNANJE NEKO
Vernor Vinge: Jazbina na nebu
A deepness in the sky
Žanr:SF
Hugo i Nebula winner
Algoritam, 2006.
745 str.
Prijevod:Kristijan Vlašić
Lektura: Zinka Joh
Science-fiction oduvijek je od strane "stručne" kritike bio prikazivan kao "pulp" žanr namijenjen prvenstveno nezahtijevnoj publici željnoj lakoga štiva. Ti argumenti, na žalost, i dan danas su aktualni i ne pokazuje se mogućnost njihova skorog iskorijenjivanja. Jedan banalan primjer to dokazuje: što mislite da li je moguće da jedna sf knjiga završi u lektiri za srednju školu? Naravno da ne, ta ideja Vam je smiješna sama po sebi. Zašto? Jer znate, kao i ja, da će "stručni" milje takvu ideju odbaciti kao nešto izrazito neozbiljno. Zašto ovo sve govorim? Zato što je knjiga koju predstavljam jedno istinsko remek djelo, ne samo u domeni žanrovske kritike, nego uopće. Međutim, nikada ovakvo dijelo nećete naći u lektiri, ali zato će "Madam Bovary", koja je, kako god okreneš, jedan obični ljubić, uvijek biti sveprisutna.Također, dosta često se čuje mišljenje da je veliki dio sf književnosti loš. Tu bih citirao velikog sf barda Theodora Sturgeona:"Točno je da je 95% sf-a smeće. Ali 95% bilo kojeg drugog žanra je također smeće". Mislim da je s tim sve rečeno.
Ali, okrznimo malo konačno i samu knjigu:Evo kratkog sadržaja(LIGHT SPOILER):
Radiosignal s ugasle zvijezde koja nikako nije mogla nastati prirodnim putem poput zova sirene privući će dvije ekspedicije iz različitih dijelova svemira naseljenog ljudkom rasom. Zvijezda koja se pali i gasi svakih 250 godina ima planet koja naseljavaju inteligentna bića. Prva koja bi ljudi mogli susresti otkad su krenuli u istraživanje svemira. Genijalni umovi sva tri svijeta sukobiti će se u bitci na život i smrt u kojoj su ulozi daleko veći nego što bilo tko od njih može pretpostaviti (SP OFF).
Karakterizacija likova u ovoj knjizi dovedena je do savršenstva. Likova je popriličan broj, međutim količina osobnih podataka te iznenađujućih preokreta, kako u osobnom pogledu likova, tako i glede njihovog identiteta, na vrlo je visokom nivou. Ljudi su ovdje prikazani onakvima kakvima jesu, u pravom smislu riječi. Međutim, kao i u stvarnom životu, na sreću cijeloga ljudskog roda, uvijek postoji nekolicina pojedinaca koji su u stanju promijeniti stvari. Genijalnost jednog pojedinca vanzemaljske rase( namjerno Vam neću reći ništa glede njihovog izgleda:)), toliko očarava i ponovno me uvjerava u jednu činjenicu primjenjivu na ljudski rod; nisu ljudi zaslužni za napredak na raznim poljima znanosti tokom tisućljeća. nije čovječanstvo postiglo napredak i svijet u kakvom živimo. Ne, nije to zasluga ljudskog roda nego nekolicine pojedinaca. Da, imamo sreću da se svako malo u ovom našem svijetu rodi genijalac poput Einstena ili Tesle, i zahvaljujući njihovoj mudrosti i genijalnosti čovječanstvo (ipak) gura naprijed. Takav je i Shakner Underhill,vanzemaljac i jedan od glavnih junaka ove priče.
Također, kaže se da su svi ljudi jednaki u svojim pravima. Proširio bih malo tu izjavu i dodao da smo svi mi, bića u svemiru jednaki u logici i bez obzira gdje se nalazili, uvijek će iza nekog kutka vrebati neko saznanje koje jedva čeka da bude ubrano.
P.S. za Vope-a (koji je jedini ovo pročitao do kraja:)) Radnja ove knjige se dešava 30 000 godina prije knjige "Vatra nad dubinom.
Eto. Pucajte!
< |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| Combatrock |
Posted - 29/10/2024 : 22:14:23
Bernhart je odlican. |
| naker |
Posted - 29/10/2024 : 20:49:04
Ulov sa sajma 
 |
| koze123 |
Posted - 28/10/2024 : 00:42:10
Trilogija Gvendi - Stiven King i Ričard Čizmar
Trilogija Gvendi se sastoji iz tri priče, odnosno jedne novele i dva romana: Gwendy's Button Box, Gwendy's Magic Feather i Gwendy's Final Task koje su zajedno napisali papa King i Ričard Čizmar. Naime, King je imao ideju za prvu novelu, donekle ju je razradio ali nekoliko godina nije umeo da je dovrši; ona je skupljala prašinu u fijoci dok se nije susreo sa Čizmarom koji mu je pomogao da napiše kraj. Vrlo je interesantan način njihovog zajedničkog pisanja: deo bi napisao King, pa prosledio Čizmaru koji je onda uređivao i nadograđivao kako bi vratio Kingu i tako sve u krug. Utisak o celoj trilogiji je veoma podeljen i ukratko: nije ovo nikako na nivou Kinga u naponu snage, ali ima dosta potencijala.
Pre svega, ovo nije horor, kao ni veliki deo Kingovog opusa. Da, koketira sa nekim temama i momentima karakterističnim za horor, ali samo po sebi bi pre bila fantastika pa onda kasnije naučna fantastika. Gvendina kutija dugmadi, kao prvi deo trilogije i jedina novela u ovoj zbirci (od koje je zapravo sve počelo) je i najbolji deo ovog serijala. Kingova ideja je bila da, u suštini, napravi modernu verziju Pandorine kutije i pomeša je malo sa Gospodarom prstenova. Dosta je interesantno napisana ova novela, i ona prati glavnu junakinju Gvendi, koja dobija od misterioznog čoveka kutiju dugmadi sa devastirajućim moćima. Njen zadatak je da čuva kutiju i da je što manje koristi, i u ovoj noveli zapravo King (i Čizmar) uvode celu misteriju oko kutije i taj momenat "zabranjenog voća". Da ne bih dubio o samoj priči, istakao bih samo kako je meni najinteresantniji aspekt onaj koji se bavi odrastanjem Gvendi i momenta koji je karakterističan za svu decu: ono što su razvojni psiholozi nazivali dečijim egocentrizmom, odnosno fazom odrastanja u kojoj deca misle da sve što se dešava u njihovoj okolini zavisi od njih i da su oni za to zaslužni. Tako i Gvendi često razmišlja kako neki aspekti njenog života (alkoholizam roditelja, njen fizički izgled, pa i smrt prijatelja) zavisi od nje same, odnosno od njene interakcije sa magičnom kutijom. Iako je vrlo jasno šta je zapravo istina, interesantno je što su se autori pozabavili ovom tematikom i uvrstili je u coming of age fantastiku.
Gvendino magično pero je nastavak koji je pisao samo Ričard Čizmar, bez Kinga i to se da osetiti od prvog poglavlja. Poglavlja su duža, dosadnija a likovi dvodimenzionalni i klišeizirani. Vidi se velika razlika u stilu pisanja, no najveći problem je što Čizmar, za razliku od Kinga piše dosta neujednačeno. Sve svoje subplotove je jako nespretno povezao na kraju, nešto što je delovalo veoma bitno je ispalo nebitno, i suprotno. Ovaj roman se čita više kao neki ok fan-fiction, koji donosi jednu prizemniju priču, ovog puta dosta više u žanru trilera i misterije, donekle i traljavo napisanog whodunita, a sama magična kutija dugmadi igra vrlo sporednu ulogu do same završnice. Moram reći da mi se generalno nije svidela direkcija u kojoj je krenula priča: mnogo bi mi bilo interesantnije da sam čitao o drugim "čuvarima" kutije nego o Gvendi 20 godina nakon prvog dela: i to Gvendi koju je Čizmar pretvorio u spisateljicu, dobitnicu Oskara i kongresmenku  .
Gvendin poslednji zadatak stvari podiže na potpuno novi nivo: ako na osnovu svega do sad mislite da znate kuda priča ide, varate se. Ovog puta Gvendi ide direktno u svemir! 
Papa King se vratio, i ovaj fan-fiction mi je bio atipičan za njega sve do samog kraja, kad mi je bilo jasno i zbog čega se vratio. Dakle, Gvendi sad putuje u svemir, Gvendi je senatorka (demokrata naravno, jer republikanci su glupi i zli, podsećaju nas autori u svakom drugom poglavlju!) i Gvendi je u početnim fazama Alchajmera. Na početku su mi očekivanja bila vrlo niska, i mislio sam da će ovo biti katastrofalno, ali onda se upalio onaj Kingov momenat gde čak i neke banalne i sulude ideje ume da lepo predstavi čitaocima i da ih uvuče u radnju i da napravi odličnu atmosferu. I to je funkcionisalo sve do jednog momenta gde je priča postala izuzetno banalna i amaterska, da bi se malo izvukla na kraju - time što se uvezuje u širi Kingov univerzum. Taj momenat mi se sasvim svideo i sigurno bi imao neku veću težinu da su se autori posvetili ostavljanju tragova o tome i ranije, no ovako je to sve ispalo zbrda zdola...
E sad, pored svih kritika i loših stvari, meni je trilogija Gvendi legla sasvim solidno. Svestan svih ovih ograničenja i "amaterskih" grešaka koje su autor(i) činili, prilično mi se svidela ideja i generalno mi je prijalo čitanje ove priče. Nikako se ne može ubrajati u bolje radove Stivena Kinga, ali prvu novelu bih i mogao da preporučim ljubiteljima autora kao i ljubiteljima fantastike i coming of age-a. Uspeli su autori da daju neki jedinstven pečat na početku i jako su dobro započeli i završili tu novelu, gde su likovi bili živopisniji i interesantniji, gde je radnja bila dinamičnija i smislenija i gde postoji još jedan dodatni psihološki sloj koji se izuzetno lepo uklapa u celu radnju. Tako da, preporučio bih Gwendy's Button Box, nekih 80 stranica ako se ne varam, a ostatak slobodno možete da preskočite, osim ako niste die hard fanovi . |
| Combatrock |
Posted - 26/10/2024 : 08:35:16
Milan Kundera Sala 10/10
Posle 35 godina sam opet uzeo Kunderu u ruke.
Izdanje Veselina Maslese iz 1984 te velike godine za Sarajevo.
Tvrdi uvez, fenomenalna stampa, korice, 3000 kom tiraz. Prva u kompletu od 6 knjiga koje je u gotovo identicnom izdanju objavio BIGZ.
Velika knjiga. |
| naker |
Posted - 19/10/2024 : 23:13:15
Mračni bogovi - T.E.D. Klajn
Klajnovo pisanje i stil ima u sebi mnogo toga lavkraftovskog. Obojica su majstori nagoveštaja, horor nije očigledan već se samo sugerira, daje na kašičicu, naslućuje, jeza se polako prikriva gde senke postaje sve duže i duže, a nama se polako dižu dlake na vratu.. Nema dobrog horora bez lokacije, a Klajn kao i Lavkraft zna da izabere i opiše mesto zbivanja kao slabu tačku na zemlji gde je zlo pustilo korenje i gde osećaš jezu da si na mestu gde ne bi trebao da budeš. Klajn kao i Lavkraft voli da deli ljude na kaste, prema njihovom polu, boji kože, rasi, nacionalnosti, obrazovanju itd., što na momente zna biti škakljivo. Ali Klajn nije kopija Lavkrafta, primetne su razliku gde kod Lavkrafta uvek postoji taj neki epski grandiozni kosmički horor, dok Klajn voli da spušta loptu sa makro na mikro nivo, na horor običnog čoveka, jedne individue. Za razliku od Lavkrafta čije pisanje je često hladno, Klajn voli humor i njegovi likovi često prave sarkastične i cinične opaske. Horor i komedija su retko dobra kombinacija, ali Klajn je nekako uspeo da obogati jezu sa suvim smislom za humor.
Ova zbirka sakuplja pet priča. Na mene su najjači utisak ostavile Deca kraljevstva i Najdelmanov bog. Mada ni preostale priče ne zaostaju mnogo, generalno veoma visoka prosečna ocena. Šteta što je Klajn tako malo pisao, po meni su Mračni bogovi sjajna zbirka horor priča. Kada bih pravio listu ovo bi mi možda ušlo i u top 5 naslova Poetike strave. Pohvale i za pogovor, Ghoul po običaju ima odlične propratne tekstove.
I za kraj dozvoliću jedan interesantan citat sa 199 str: "Petkom posle posla imao je nešto krivice zbog atletskog seksa sa jugoslovenskom raspuštenicom iz Kluba zdravlja." |
| Sneaksie Thiefsie |
Posted - 07/07/2024 : 07:53:30
Anto Babic - Istorija naroda Jugoslavije
kome nije jasno kako ga jebu danas
preporuka |
| ridiculus |
Posted - 06/07/2024 : 23:00:20
Još čitam The Woodlanders, pređoh skoro dve trećine. Uživam u Hardijevom raskošnom jeziku, opisu predela kakve ne srećemo mnogo u ovom našem, pola urbanom, a pola virtuelnom okruženju, i zapažanjima o ljudskoj prirodi koja ne mogu da omanu ni u jednom društvu. Ne dajem ocene, jer ovo je jače od mene, a sve što je jače od mene nisam sposoban da izmerim.
Ali, zbog onih koji ne znaju kako Hardi piše, reći ću. Njegovi romani su po strukturi nalik na one Džordža Eliota - kojeg pominjem u muškom rodu zato što je muški pseudonim; kada budemo pominjali Mary Ann Evans to će biti u ženskom rodu; i zahvaljujem na razumevanju - dakle, jednim delom se opisuju događaji i daje se prostora likovima i njihovim dijalozima i osećanjima, ali između toga pisac ubacuje delove koji su poput mikro-eseja, i iznosi svoja razmišljanja, i čak, u Hardijevom slučaju, nagoveštaje stvari koje će doći u zapletu.
To je što se tiče strukture, a što se tiče sentimenta, Hardi je prilično drugačiji od Georgea Eliota, o čemu je već bilo reči u nekim od mojih prethodnih poruka. Ali može se reći da obojica dele ljubav prema selu i lepotama engleske prirode i zaziranje od nasilne industrijalizacije. Hardijeva ljubah je otvorenija, ali, s druge strane, nisam čitao mnogo od Eliota, pa ovo shvatite kao vrlo površan zaključak.
Vreme je da, u čudnoj saradnji ličnog hira i obaveze, dam neka imena, neke pisce proze koji su mi nezaobilazni, i koje sam čitao i koji su me nečim privukli da čitam i druga njihova dela.
Dakle, nisu u pitanju nužno pisci koje smatram najboljima, već oni koji su najviše oblikovali moj čitalački ukus i profil. Sasvim mi je jasno zašto su Proust i Henry James i Joyce to što jesu, ali ovo je lista naklonosti, a ne objektivnosti-u-pokušaju.
Neka broj predloga bude 25, a neka redosled bude približno hronološki, s obzirom na godinu rođenja pisca (a ne datum objavljivanja). Neka ograničenje bude samo jedno delo po piscu. I samo proza, svejedno da li je u pitanju roman, kratka priča, biografija ili esej(i). U jednom slučaju i istoriografija. Evo ih:
Michel de Montaigne - Eseji
Miguel de Cervantes - ko ne zna, opasno je zalutao
Jonathan Swift - Gulliver's Travels (4 putovanja)
James Boswell - The Life of Samuel Johnson
Edward Gibbon - The Decline and Fall of the Roman Empire
William Hazlitt - Eseji
Mary Shelley - Frankenstein
Ralph Waldo Emerson - Conduct of Life (skup eseja)
Nathaniel Hawthorne - The Scarlet Letter
Victor Hugo - Les Miserables
Charles Dickens - Great Expectations
Emily Bronte - Wuthering Heights
Lewis Carroll - Alice's Adventures in Wonderland
Lav Tolstoj - Hadži Murat (najkraće je! )
Machado de Assis - Memorias Postumas de Bras Cubas [Posthumni memoari Brasa Kubasa]
Thomas Hardy - Far from the Madding Crowd
Guy de Maupassant - Le Horla (priča)
Arthur Conan Doyle - The Speckled Band (priča)
Gilbert Keith Chesterton - Orthodoxy (zbirka eseja)
Giuseppe Tomasi di Lampedusa - Il gattopardo [Gepard]
Jorge Luis Borges - Pierre Menard, autor del Quijote (priča) [Pjer Menard, autor Kihota]
Alejo Carpentier - El reino de este mundo [Kraljevstvo ovog sveta]
Flannery O'Connor - A Good Man is Hard to Find (priča)
Cormac McCarthy - Blood Meridian
Jose Saramago - Historia do Cerco de Lisboa [Istorija opsade Lisabona] |
| Combatrock |
Posted - 01/07/2024 : 23:54:03
Deni Gedj Papagajeva teorema 9.5/10 |
| ridiculus |
Posted - 18/06/2024 : 23:50:09
UPOZORENJE!!! Momenti nekorektnosti pri kraju ove poruke mogu da izazovu nervni slom i ideološki grč! Neopisiva brutalnost polemičke sekire - ko sve diplomira na književnosti danas! Ako se šalim, to je sa nagoveštajem masakra na usnama!
Počeo sam The Woodlanders od Hardy-ja, knjigu koju sam nabavio pre par meseci, ali sam čekao pogodnu priliku za čitanje, to jest, dane ispunjene satima luksuzne slobode. Mislim da je to jedini Hardijev roman iz ciklusa o Wessexu koji nije preveden na ovim prostorima. Ali htedoh da kažem dve stvari koje nisu o samom romanu, pošto sam ovaj tek započeo, pa tu nemam šta da kažem.
Od svih pisaca koje znam, Hardi je jedan od najtežih za određivanje šta mu je najbolje. On je zapravo jedan od retkih koji su bili vrhunski i u prozi i u poeziji, ali postoje ljudi (na primer, Stephen Fry) koji ga više cene kao pesnika, a i oni koji ga više cene kao romansijera. Za mene su te dve strane njegovog genija otprilike podjednake.
Od romana koje je napisao, ono što se događa u poluizmišljenom Wessexu, jugozapadnom britanskom okrugu, zauzima najviše knjiga, i tu treba tražiti vrhunce. Znam šta bih preporučio kao uvod u Hardija, ali to ne znači da smatram da je isto istovremeno i bezuslovno najbolje.
Sam Hardi je najviše voleo The Woodlanders; Far from the Madding Crowd (moja pomenuta preporuka kao uvod u opus) se često nalazi na listama najboljih ljubavnih romana ikad; Tess of the D'Urberville ćete naći pomenut na najviše mesta; Nick Cave je na listu svojih omiljenih romana stavio The Mayor of Casterbridge; u knjizi 501 Must-Read Books nalazimo Jude the Obscure, poslednji Hardijev roman, javno spaljivan - posle čega je on prestao da piše romane i prešao samo na poeziju. Harold Bloom u svojoj knjizi posvećenoj romanima, The Bright Book of Life, priča o The Return of the Native, ali više zbog toga što je to prvi Hardi kojeg je čitao nego ičeg drugog, dok priznaje da su ovde prethodno pomenuta četiri (Far from..., The Mayor, Tess, Jude) verovatno najbolji.
Dakle, gore sam pomenuo skoro sve romane o Wessexu, osim Under the Greenwood Tree. Hardi ima i eksperimentalnije romane, poput The Well-Beloved, i odlične zbirke priča, ali ovo gore je krem krema, što bi rekli.
Druga stvar koju sam hteo da kažem je da na Hardiju moderna kritika, posebno ona feministička, često pokazuje svoje najgluplje lice. Ili jedino lice, u zavisnoti koga pitate. Naravno da je Hardi za ono vreme u kojem je pisao mogao da bude smatran feministom, ali to je bilo drugačije okruženje. Naravno da je po njemu postojao nepravedan i dvostruki standard u društvu po pitanju odnosa polova, ali, naravno, Hardi je bio daleko pametniji od današnjih antropomorfnih alarma i u njegovim pričama društvo je samo deo problema.
Na jednom mestu u Tessi Hardi pominje Šopenhauera i Leopardija, i mudrom bi već to bio signal. Osim toga, poznato je da je Šeli imao izuzetan uticaj na njega, a taj engleski pesnik je vremenom bio sve veći pesimista, dok uverenje nije kulminiralo u The Triumph of Life. Pravi Eros je tragičan po svojoj prirodi, i to nema veze sa društvenim konvencijama, konstrukcijama, ili kontrakcijama.
Postoji nekoliko razloga zašto se u Hardijevim romanima dešava ono što se dešava, a jedan od njih taj što protagonistkinje prave greške. Mogu ovde da ubacim ono Emersonovo "tvoj karakter je tvoja sudbina". A kad se motiv u romanu ponavlja i ponavlja, treba biti slepac pa ga ne videti ili ignoramus pa ga večito zaobilaziti.
Dakle, svaki Hardijev roman ima elemente tragedije u sebi, ali su neki sa relativno srećnim krajem. Zato preporučujem Far from the Madding Crowd, koji ima taj najbolji odnos tragičnog i romantičnog, a i najviše autobiografskih elemenata, jer je Gabriel Oak neka vrsta predstavnika samog pisca, a Bethsheba Everdene ima nešto u sebi od Hardijeve supruge, Emme Gifford.
I sve se događa na selu, pa šta čekate, ljubitelji prirode? |
| Combatrock |
Posted - 17/06/2024 : 16:59:23
Robert Badinter Idiss 6.5/10.
Ali vredi procitati. |
| Combatrock |
Posted - 17/06/2024 : 16:47:40
quote:
Originally posted by zeljko
on je sam fenomenalanm onaj plavi komplet je suvo zlato
To je Rad-ovo izdanje. Nema Jucerasnji
svet.
Ovo sto sam citao je izdanje Matice srpske iz Novog Sada iz 1962. Prevod Alex Tisma.
|
| ridiculus |
Posted - 14/06/2024 : 21:39:23
The King of the Golden River
or
The Black Brothers
John Ruskin
Dobro je ovo - štaviše, odlično!
Nije knjiga, već kratka priča, koja u standardnom formatiranju zauzima oko 20 strana. Po nekima, njome započinje žanr koji se na engleskom zove fantasy. Drugi ističu The Well at the World's End Williama Morrisa, treći bajke George-a MacDonalda, koje su jako uticale na Tolkiena. U svakom slučaju, Ruskinova priča je na kraćoj strani u spektru takvih radova, gledano prema dužini.
Struktura joj je slična onome što zovu tale, i to fairy tale, iliti bajka, ali likovi i scene su konkretniji nego što je običaj u tekovinama narodnog predanja. Otud se ovo izdvaja kao eventualni začetnik novog žanra - nećemo ići u daleku prošlost i dotaći sumersku mitologiju. Događaji u priči se razvijaju lagano, sa dovoljno detalja za moderni ukus, a scene upliva fantastičnog i izmišljenog su antologijske, najblaže rečeno. Poput onih iz Dikensove A Christmas Carol, koje se često potežu u poslednjih 180 godina, samo sa promenjenim likovima i okruženjem.
Kralj Zlatne reke su odvija u moralnom univerzumu, i sadrži bajkovite kvalitete pouke i ideala. To ne znači da nije u pitanju opasan univerzum, ali prirodne sile u njemu znaju da prepoznaju i nagrade određene vrline u čoveku koji nisu samo konstrukcije "mrtvih belih osvajača", već ih nalazimo u svim društvima i svim vremenima.
Ruskin, jedan od najčuvenijih kritičara lepih umetnosti svog doba i polimata, bio je profesor Oscaru Wilde-u, i veliki uticaj na njega. Wilde se kasnije proslavio (i) po svojim bajkama. Imam vrlo snažan utisak da je viktorijansko doba bilo najplodnije tlo za fantastiku, uprkos disciplinovanosti, i - neki bi rekli - uštogljenosti javnog života. Ili upravo zbog toga. Nas su u školi učili da je realizam najkarakterističniji književni pravac tog vremena (u Evropi), ali ja bih iz ove sadašnje perspektive rekao da je romantizam bio jači i bogatiji. Ne romantizam kakav je bio na početku XIX veka, već u nekom izmenjenom, možda i perverznom obliku, koji zovu dekadencijom, ali to su bilo talasi koji su išli jedan za drugim, poput neoplatonističkih emanacija koje se sve više udaljavaju od Boga, ali još imaju nešto od Njega. Uvedimo ove čudne reči: pre-rafaeliti (čiji je član bio i pomenuti W. Morris), esteticizam, neo-romantizam... Dante Gabriel Rossetti, jedan od ključnih pre-rafaelita, se tereti da je spojio fantazmagoriju sa naturalizmom, kako u slikarstvu, tako i u književnosti, a to je zapravo, u našem slobodnom shvatanju, ono što fantasy predstavlja*. Realizam u nekim fantazmagoričnim okvirima. Ili možda obrnuto, ali za naše potrebe redosled je nebitan. Dante Rossetti je pisao poeziju, i to ne onu strogo narativnog tipa (kao ponekad Morris), i stoga se pravim očevima žanra smatraju ovi koje sam pomenuo na početku.
A onda se setih da je Ruskin bio uticaj i na Prousta - kao zagovornik esteticizma, što je bio pravac/pokret/uverenje kojeg su se marksisti najviše grozili.
*u nekom užem značenju, kao pandan naučnoj fantastici. U nekom širem smislu, fantasy su pisali i Lewis Carroll i Borges |
| zeljko |
Posted - 10/06/2024 : 21:24:11
on je sam fenomenalanm onaj plavi komplet je suvo zlato |
| Combatrock |
Posted - 09/06/2024 : 19:57:21
Stefan Zweig Jucerasnji svet - memoari.
9/10 |
| naker |
Posted - 26/04/2024 : 19:50:06
Ikigai (Hector Garcia, Francesc Miralles)
Japanci odveć poznati po svojoj dugovečnosti, pogotovo je to slučaj na Okinavi gde nije redak slučaj da neko doživi i 110 godina. Ova knjižica španskih autora sakuplja priče i naučna istraživanja o tome kako živeti dugo tj. živeti tako što treba težiti nečemu, nekom cilju.
Izvlačim par zanimljivosti:
- vežbanje nije toliko bitno, koliko je bitno konstantno se kretati
- hrana je bitna, ali je najbitnije jesti što raznovrsnije
- bolje je jesti voće i povrće iz svoje bašte negoli kupovati u supermarketu
- nikad, ali nikad ne jesti toliko da se prejedeš, treba prestati sa obrokom kada proceniš da ti je stomak 80% pun
- bitno je imati svoj krug prijatelja i često komunicirati sa njima
- bitno je imati cilj tj. misiju u životu i da znaš šta želiš da postigneš
Zanimljivo štivo da te malo natera da razmisliš o zdravlju i kvalitetu života koji vodiš |
| Tonka24 |
Posted - 05/04/2024 : 21:22:14
Krivotvorene novčanice pojavljuju se svugdje. Dobije ih Cheyne Wells, Porter i Peter Clifton, bogataš kojemu nitko ne zna porijeklo bogatstva, čak ni njegova nova žena, prelijepa Jane Leith. Jedne je noći netko provalio u Janinu sobu. Nakit je ostao netaknut. Inspektor Rouper i njegov nadređeni inspektor Bourke pokušavaju riješiti ove misterije ...
Dobra knjiga, uživao sam čitajući, likovi upečatljivi i različiti obrati.
Možda se malo dalo naslutiti ili pogađati tko je " Mudri ", ali sve ukupno za mene je ovo čvrsta četvorka.
Preporuka tko voli kriminalistiku.
4/5 |
| Tonka24 |
Posted - 18/03/2024 : 14:29:52
[url=https://postimages.org/] [/url]
Cinjenica da dnas znamo vise o svemiru nego o nacinu na koji nastaju i razvijaju se nase misli, cvrst je razlog da se suvremena znanost ozbiljno pozabavi mozgom i da mu,cak,dade prednost pred svim ostalim,takodzer vaznim, proucavanjima.
Jer,raznolike su mogucnosti mozdane mase, opasnosti neizrecivo vece nego od atomske bombe.
Takvo glediste razraduje i obraduje autor u ovoj knjizi.
Iako dosta stara knjiga u odnosu na danasnji napredak( 1972 ), moze se dosta korisnoga izvuci, i vrijedi dosta stvari zapamtiti.
Ljudi buducnosti, ciji ce mozak biti pouzdano osloboden agresivnosti, zudnje za vlascu i ideoloske zgrcenosti, nece vise ni razumjeti nase teskoce.
3/5 |
| Ernie Pike |
Posted - 09/02/2024 : 22:01:00
U višim razredima osnovne i u srednjoj školi pročitao sam 30+ knjiga Agathe Christie i kompletnog Sherlocka. Na početku mi je Doyle bio bolji, pa sam se predomislio i preferirao Christie, a sad bih laganu prednost ponovo dao Doyleu.
Najbolji romani o Poirotu su mi Orient Express i ABC murders. Meni najdraži njen roman nije uopće krimić nego špijunski, Destination Unknown (preveden kao Sudbina nepoznata).
Nakon svih tih godina, i dalje je Christie autor čijih sam knjiga najviše pročitao. Približila joj se samo još jedna autorica, C.J. Cherrih koja je napisala niz dobrih SF romana. |
| ridiculus |
Posted - 30/01/2024 : 22:21:39
Postoji 56 kratkih priča o Šerloku Holmsu, i 4 (kraća) romana.
Za Poaroa bih morao da konsultujem enciklopedije u ime preciznosti, ali ono što znam napamet je da postoji bar 50 kratkih priča (imam ih na srpskom, u obliku novinskih dodataka od pitaj boga kada) i bar čitavo tuce romana. Ubistvo Rodžera Akrojda je jedan od najčuvenijih, možda zbog same prirode slučaja.
|
| Shaner |
Posted - 30/01/2024 : 21:39:40
Ja sam od Christie pročitao praktički cijelog Poirota i još ponešto, ali to je bilo pred 25 godina i više se ničeg ne sjećam. Jedino što se urezalo su And Then There Were None (o originalnom naslovu nećemo) i The Murder of Roger Ackroyd pa zaključujem da su te dvije najbolje.
Od Doylea nisam čitao ništa, iako sam Sherlocka, naravno, upoznao kroz sto varijanti, od filmova do kompjuterskih igara. Jednom će se valjda i to promijeniti.
|
| ridiculus |
Posted - 30/01/2024 : 21:32:32
Ja sam pročitao podosta i od jednog i od drugog, ali ni blizu sve. Ograničiću se na Kristijeve priče o Poarou, jer je tako lakše izvlačiti sličnosti i razlike.
quote:
Originally posted by don_draper
Meni je svakako Christie bolja u prosjeku.
Kod mene je suprotno. Ali, da budem pošten, Doyle-a sam više čitao na engleskom, a Christie-jevu u prevodu, tako da još ništa ne tvrdim definitivno, osim da je ovo pravac u kome se trenutno kreće moja misao. Upravo Šerlok ima više pamtljivih rečenica i komentara od Poaroa, gotovo na nivou aforizama, kao kada jedan od najbogatijih ljudi na svetu obeća Holmsu da će zažaliti (zato što radi po svome, a ne za njega), a odgovor je u stilu: "Mnogi su mi to već rekli, a ipak, evo me."
Poaro je vrlo formulaičan, i pretpostavljam da se baš to publici sviđa, ali nikad nisam i nikad neću to da smatram za preimućstvo. Raznovrsnost je preimućstvo. (Ali ne ona lažna raznovrsnost/diversity koja se danas uniformno preliva svugde.) Pa nisam samrtnik u pustinji života kome obična pitka voda ima ukus ambrozije! Pitkost me ne zanima, hoću obilje. E sad, naravno, postoje bolje i lošije priče o Poarou (što važi i za Holmsa), i moguće je da su najbolje stvari od oba pisca na sličnom zanatskom i žanrovskom nivou, i Christie-jeva nesumnjivo ima prednost u nekim aspektima. Jednog dana ću sesti i zapisati razlike između ova dva serijala, od prirode izvršenih zločina preko okruženja do stila pisanja.
Ono što je sigurno je da je Holms "društveno mobilniji". To znači da mu ne smeta da prlja ruke i druži se sa nižim klasama. Kod Christie-jeve su iza svakog ćoška dendiji i aristokratski skorojevići. |
| naker |
Posted - 30/01/2024 : 19:51:16
Nikad čitao ni Šerloka ni Agatu :( |
| don_draper |
Posted - 30/01/2024 : 11:32:49
Od svakog sam pročitao možda 5-6 djela pa ne baratam cijelim opusom
Meni je svakako Christie bolja u prosjeku. S njenim romanima znaš što dobiješ i imaju neku svoju šprancu koja zadovolji čitatelja. Jezično isto elegantno uz dobar smisao za likove i te njihove interakcije. Uglavnom sam čitao Poirotove romane, ali njen stand-alone Then There Were None je bio fantastičan. Jeziv, napet, pogođen twist na kraju. Sve što bi detektivski roman trebao imati. No, nisu svi Poirot romani međusobne kopije jer ovi najpoznatiji (Smrt na Nilu, Orient Express, Roger Ackroyd) imaju neku svoju distinkciju koja ih čini pamtljivima.
Doyle je ipak iz drugog perioda i stilski je vrlo primjeren tom periodu. Ipak, manje mi je užitak njegove radove čitati jer se nekad nepotrebno zakompliciraju, a često ne skrivaju neku kompleksniju poantu. Vrlo je proceduralan i samim time manje pitak. Također, nije mu strano u duljim pričama i romanima raditi neočekivane zaokrete i totalno pormijeniti ton i ritam radnje bez nekog benefita (najbolji primjer Study in Scarlet). Za svoje doba svakako revolucionaran i vrlo učen lik. Hound of Baskerville smatram jednim od njaboljih krimi romana, ali nekad svoje vrline i snage umrlja umiranjem u ljepoti i estetici teksta. |
| ridiculus |
Posted - 30/01/2024 : 11:17:42
Kategorija: detektivska priča.
Arthur Conan Doyle ILI Agatha Christie? Ko je bolji?
Kakav je sud foruma?
|
| naker |
Posted - 27/01/2024 : 23:45:38
Krotka (Fjodor Dostojevski)
Knjiga koja sakuplja dve zbirke kratkih letopisa i pisama, i jednu kratku novelu:
Pisma iz progonstva / Dostojevski je zbog političke angažovanosti proveo par godina u zatvoru, i znate šta mu je najviše nedostajalo? Kvalitetna pisana reč. Nema knjiga u ruskim zatvorima i sem Biblije ništa Dostojevski nije čitao tokom ovog mučnog perioda, a kroz prepiske sa svojom familijom se stiče mali uvid u njegov odnos sa budućom suprugom.
Zimske beleške o letnjim utiscima / Ako ima nešto što ne podnosim to je kada stranac putuje u inostranstvo i na osnovu ogromnog reprezentativnog uzorka od par dana što je proveo u tuđoj zemlji ceni da je kompetentan da iznosi kritičko mišljenje o istoj. Dostojevski ovde kritikuje zapadnu politiku, crkvu, i materijalistički način života zapadnoevropljana.. Uf, nije ovo baš najsrećnije ostarilo, čak i veliki Dostojevski pravi početničke greške. Džabe je Fjodor proputovao Evropom kada se u svakoj zemlji zadržao samo par dana što nije dovoljno dugačak period, kasnije je i sam priznao svoju grešku i da se ne može suditi o jednoj zemlji nakon što si proveo dva, tri dana u njoj. Jedinu vrednost u ovim putopisima vidim u tome što služe kao neki vid preludijuma za njegovo poznatije delo - Zapisi iz podzemlja.
Krotka / Priča o zalagaoničaru koji se u petoj deceniji života ženi sa devojkom od šesnaest leta mirne, krotke prirode, kako bi joj finansijski pomogao. Na početku imaju OK odnos i mlada devojka je željna ljubavi, ali suprug pravi grešku jer on seče već u samom startu svaki pokušaj izliva emocija jer mu je bitnije da zalagaonica dobro posluje negoli odnos sa svojom mladom suprugom. Tokom vremena njihov odnos postaje sve hladniji i hladniji... Dostojevski se ovde dotakao teme sa kojom se često bavio; srebroljublje i pohotnost ka zgrtanju blaga hladne materijalističke prirode nauštrb duhovnog bogatstva ljudske duše. |
|
|
