| T O P I C R E V I E W |
| mladjo |
Posted - 19/05/2008 : 18:57:06
Popis svih recenzija na ovom topicu:
Vernor Vinge: Jazbina na nebu (mladjo) str. 1
Vernor Vinge:Vatra nad dubinom (mladjo) str 1
William Gibsom:Neuromancer (mladjo) str. 1
William Gibson: Count zero (mladjo) str. 1
Runemarks – Joanne Harris str. 2
Orson Scott Card: Enderova igra str. 2
Richard Matheson: Ja sam legenda str. 2
Walter M. Miller, Jr. - "A canticle for Leibowitz" str.2
Arthur C. Clarke - ideje i dostignuća str. 3
Isac Asimov - lik i djelo str.3
Roboti - mali traktat str. 4
Restoran na kraju Vaseljene (The restaurant at the end of the Universe) str.4
Roboti - mali traktat vol. 2 str. 5
Daglas Adams - "Zivot, Vaseljena i sve ostalo"str. 5
Magle Avalona - Marion Zimmer Bradley str. 5
Phillip Jose Farmer:Dveri vremena str. 6
Louis M. Bujold: Vorkosigan saga str. 6
Lois M. Bujold - "Diplomatski imunitet" str. 8
Časopis Ubiq - kratki osvrt str. 9
'Crvena soba' od spisateljice Niki Frenč. str. 9
Leva ruka tame i Svijet se kaže šuma str. 11
Maks Bruks: Svetski rat str. 12
Ijan Mekdonald: Bespuće str. 12
Zoran Jakšić:Severnjak str. 13
Steven King:Dolores Clairbone i Gerald s game str. 13
Steven King: It str 13
Polarisova SF antologija/95 str. 13
Ilija Bakić: Jesen Skupljača str. 13
Kraj Večnosti'(Isak Asimov) str. 13
"Kratka povest vremena" profesora Stivena Hokinga. str. 14
Michael Chabon: Gospoda pustolovi str. 14
Asimov: The shortest story ever made str. 14
Klark:'Spuštanje noći'. str. 14
Makroskop, Pirs Entoni
Pol Anderson:Krstaški pohod
Monolith vol. 2
Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve str. 16
Filip K. Dik: Doktor Bladmani
Polarisova SF antologija/97 str. 18
Dan Simmons:Hyperion str. 18 i 20
'2001:Odiseja u svemiru''. str. 20
Leva ruka tame LeGvin str. 20
Stephen King:Just after sunset str. 21
Tom Rimi:Slepi glasovi str. 22
Dejvid Gemel: Parmenion. str. 22
Kliford Simak:Svet - groblje str. 22
Dan Simmons:Pad Hyperiona str. 23
Donesite mi glavu Dražesnog Princa str. 23
Pol Anderson: Moždani talas str. 23
Filip K. Dik: Marsovsko vremensko iskliznuće str 24.
Wells:Rat svijetova str. 25
E. C. Tubs:Zvijezdana smrt str. 25
Polarisova SF antologija/93
Kliford Simak: Izbor Bogova str. 26
Filip K. Dick: Galaktičarski iscjeljitelj keramike str. 26
Jared Diamond, Sva naša oružja: zarazne bolesti, čelik i puške
Mirjana Novaković:Strah i njegov sluga str. 27
Robert Šekli:Savršena planeta str. 27
Pol Anderson: Biće vremena str. 28
Polarisova SF antologija/94
Artur Klark, Gregori Bedford:Sa one strane spuštanja noći
Stephen King:Salemovo str. 28
Dan Simmons:Hyperion str. 28, 29
Richard Matheson:I am legend str. 28
Ursula LeGvin:Hainske priče str.29
Ursula LeGvin:Dvanaest četvrti vetra
Philip K. Dick:A maze of death str 31
Piter Vajt:Prošlost je ljudska str. 31
Polarisova SF antologija/96 str. 32
Isak Asimov:Zadužbinska trilogija str. 33
Dejan Stoiljković:Konstantinovo raskršće str. 33
JOŠKO BELAMARIĆ:Freud u Splitu str. 36
Franc Kafka:Preobražaj str. 37
Roberto Saviano Gomora str. 37
Dan Simmons:Uspon Endymiona str. 39
EX - YU SF: edicija X - 100 str. 40
EX - YU SF: edicija Kentaur str. 41
Den Simons:Drud I. i II. deo str. 41
EX - YU SF:Biblioteka SIRIUS str. 42
EX - YU SF:edicija SUPERNOVA str. 42
ISAAC ASIMOV NA RAPIDSHAREU! (AUDIO KNJIGE )str. 45
Gordon N. Dickinson: Vojniče ne pitaj str. 45
EX - YU SF:Edicija POLARIS str. 47
EX - YU SF: SFera i SFeraKON str. 47
Polarisova SF antologija/99 str. 47
EX - YU SF:Furtinger, Pihač, Mikuličić str. 48
EX - YU SF: Povijest SFere i SIRIUSA I. - III. dio STR. 48
Filip Dik: Klanovi Alfinog mjeseca str. 48
Robert A. Henlein: Zvjezdani jurišnici str. 51
EX - YU SF:Irena Rašeta : Kako netko može ne voljeti znanstvenu fantastiku? str. 51
Robert Silverberg:Legende str. 51
Isaac Asimov: Zadužbina i zemlja str. 52
STEPHEN KING - snovolovka str. 53
Greg Ber, EON str. 53
kolebanje smrti str. 53
Niccolo Ammaniti: Ja se ne bojim, Pokupit ću te i odvesti, Kako Bog zapovijeda str. 54
Greg Bear: Legat str. 55
Clarke/Baxter: Oko vremena str. 55
Albert Camus: Stranac str. 56
Aleksandar Solženjicin: Jedan dan Ivana Denisoviča str. 56
JOHANES MARIO SIMMEL:Pustite cvijeće cvjetati str. 56
Greg Ber, PUT SVIH DUHOVA str. 56
R.A. Heinlein: Luna je okrutna ljubavnica str. 56
Riftwar saga str. 57
Charles Bukowski: Post - Office str. 57
Isaac Asimov:Čelične pećine i Golo sunce str. 57
Goran Skrobonja: Istinite laži str. 57
Stiven Presfild: ALEKSANDAR - vrline rata str. 57
Kliford Simak:Vreme je najednostavnija stvar str. 58
POLARISOVA SF ANTOLOGIJA 1998. g. str. 58
Den Simons:Pesme Boginje Kali str. 58
Den Simons: Ilion str. 58
STEAMPUNK str.59
Ursula Leguin: Pričanje str. 59
Stephen King:Cell str. 59
POLARISOVA sf antologija:2000 str. 60
Michael Swanwick - mali traktat str. 60
Filip Dik, UBIK str. 60
N. Calder: Magic Universe (Grand Tour of Modern Science) str. 60
S. Baxter: Dark Future str. 60
B. Knight: Figure of Hate str. 60
Val McDermid: A Place of Execution str. 61
J. Theorin: Echoes from the Dead str. 61
K. Maitland: Company of Liars str. 61
David Icke - Priče Iz Vremenske Omče str. 61
C. Palliser: Quincunx str. 61
C. J. Sansom: Dissolution str. 61
C. J. Sansom: Dark Fire str. 61
C. J. Sansom: Sovereign str. 61
C. J. Sansom: Revelation str. 61
Stanislav Lem:Fijasko str. 61
James Ellroy:Veliko ništavilo str. 61
L. Penny: A Fatal Grace str. 62
M. Crighton: 13. borac str. 62
L. Grosmann: Codex str.62
I. Banks: Excession str. 62
I. Banks: The Algebraist str. 62
A. Mathews: The Apotecary's House str. 62
S. Berry: The Templar Legacy str. 62
I. Pears: An Instance of the Fingerpost str. 62
White, Haft, White: The Key to the Name of the Rose str. 62
Bates: Liječenje oči bez pomoči naočala str. 62
Jefremov: Tajna tamne planete (Tumannost Andromedi) str. 62
Lem: Eden str. 62
Lem: Nepremagljiva str. 62
Christie: Misteriozni događaji u Stylesu str. 62
Christie: I poslije toga više nije bilo nikoga str. 62
Dexter: Misa za mrtve str. 62
Mankell: Muž, koji se je smijao str. 62
Gregory: Zavjera nasilja str. 62
Feynman: Ma sigurno se šalite, gospodine Feyman! str. 63
Petančič: Anor Kath - putevi magova str. 63
Verne: Tajnoviti otok str. 63
Jaroslav Hašek: Doživljaji dobrog vojnika Švejka str. 63
Jaroslav Hašek: Lik i djelo str. 63
Phillip K. Dick: Tamno skeniranje str. 63
Kod Kalicha - birtija koju je proslavio Švejk str. 64
Oscar Wilde: Slika Doriana Greya str. 64
Mark Nykannen: Search Angel str. 64
Lovecraft: Planine ludila str. 64
William Dietrich: Napoleonove piramide str. 65
Josef Škvorecky: Oklopni bataljon str. 65
Greg Bear: Premještanje Marsa (Vope) str. 65
Roberts: Kraj nafte (Panzer) str. 65
Taleb: Crni labud (Panzer) str. 65
Smith: Child 44 (Panzer) str. 65
Sigurdardottir: Poslednji rituali (Panzer) str. 66
Akunin: Ahilova smrt (Panzer) str. 66
Den Simons:Šuplji čovjek (Vope) str. 66
Pratchett: Barva magije (Panzer) str. 66
Khoury: Poslednji templar (Panzer) str. 66
Gibbins: Atlantida (Panzer) str. 66
Sussman: Kambizova zagonetka (Panzer) str. 66
Preston: Kodeks (Panzer) str. 67
Rollins: Karta kosti (Panzer) str. 67
Bourne: The righteous men (Panzer) str. 67
MacLean: Polarna postaja Zebra (Panzer) str. 67
Džef Vandermer:Zaljubljeni Dradin (Vope) str. 67
Balard:Četverodimenzionalni košmar (Vope) str. 67
MacDermid: Pjesma sirena (Panzer) str. 67
Clifford Simmak:Tranzitna stanica (Mladjo) str. 67
Hrvoje Kovačević: Putnikova smrt (Rock.BobRock.) str. 68
Guareschi: Don Camillo (Panzer) str. 68
Deutsch: Urota srebra (Panzer) str. 68
Goli otoci Jovo Kapičić (Osim) str. 68
Space - Opera (Mladjo) str. 68
Miroslav Krleža (Mladjo) str. 69
Martin, Carranza: Gaudijev ključ (Panzer) str. 69
Harris: Archangel (Panzer) str. 69
Morrison: The Ark (Barka) (Panzer) str. 69
Cooper: Tajna sedmog sina (u Evropi Knjižara mrtvih) (Panzer) str. 69
Robert A. Heinlein: Dvostruka zvijezda (ZG Naklada, 2008./org. izdanje 1956.) (Rock. Bob Rock)
Asimov:Roboti zore (Lord Vader 89 ) str. 70
TEMA:Domaći autori str. 70
Asimov:Roboti i carstvo (Lord Vader 89) str. 71
Smith: Gorky park (Panzer) str. 72
Monaldi, Sorti: Secretum (Panzer) str. 72
Zoran Žmirić:BLOCKBUSTER (Mladjo) str. 72
Sacks: Muž, koji je imao ženu za šešir (Panzer) str. 72
Singh: Lijek ili sljepilo? (Panzer) str. 72
Nesbo: Rodstrupe (Panzer) str. 72
Indridason: Grad čaša (Panzer) str. 72
Dahl: Zbirka kratkih priča (Panzer) str.72
Bram Stoker: DRACULA (mladjo) str. 72
Belani (Blažič): Obzidani grad (Panzer) str. 72
Smith: Ruins (Panzer) str. 72
Preston: the Cobra Event (Panzer) str. 72
Marr, Baldwin: The Eleventh Plague (Panzer) str. 72
Kurt Vonnegut: Mali traktat (Kunoichi) str. 73
Stephen King:Izmaglica (Mhejl) str. 74
Zoran Žmirić:VRIJEME KOJE NAM JE POJEO PAC - MAN (mladjo) str. 74
Asimov: Život u svemiru (Panzer) str 75
Bujold: "Pripravnik za ratnika". (DeeCay) str. 75
''Ljeto noći''(Den Simons) (Mhejl) str. 75
Arthur Clarke i Frederic Pohl: POSLJEDNJI TEOREM (Mladjo) str. 76
Theodor Stergen: VENERA PLUS X (Mladjo) str. 76
Hanlon: The science of the Hitchhiker's guide to the galaxy (Panzer) str. 76
STIEG LARSSON: TRILOGIJA MILLENIUM (Ken2) str.76
Panzer:Pilgrim (from the Chronicles of Un) (Mladjo) str. 76
Cornwell: Portrait of a killer, Jack the Ripper, Case Closed (Panzer)str. 76
Krakauer: Into the wild str. (Panzer)76
Frederick Pohl:DOLAZE KVANTNE MAČKE (Mladjo) str. 77
Parasvemir (Mentor und SFera, 2010.) str. 77
Panzer: Changes in Heaven (Mladjo) str. 77
Arthur C Clarke: serijal o Rami (Mladjo) str. 77
Rock.Bob Rockovih "par brzopoteznih":)) - King, Coben...
J. K. Jerome: Three men in a boat, to say nothing about the dog (Panzer) str. 77
KENTAUR - biblioteka znanstvene fantastike (mladjo) str. 78
Robert Silverberg: Noćna krila (Nightwings) (mladjo) str. 78
Kliford Simak: GRAD (mladjo) str. 78
Robert A. Heinlein: VRATA U LJETO (mladjo) str. 78
Arkadij i Boris Strugacki: HOTEL KOD POGINULOG ALPINISTE (mladjo) str. 79
Predrag Raos:MNOGO VIKE NIZAŠTO (mladjo) str. 79
Đoko Ostojić:SUČELICE NA TARI (Mhejl) str. 79
Atkinson(Yogi Ramacharaka): Science of Breath (Panzer) str. 79
Krunić: Med i krv (Panzer) str. 79
Gene Wolfe: The Book of the New Sun (Panzer) str. 80
Arkadij i Boris Strugacki:PUŽ GOLAĆ NA URVINI (mladjo) str. 81
William Tenn(Philip Mass): Of Men and Monsters (Panzer) str. 81
Thomas M. Disch: The Genocides (Panzer) str. 81
Stephen King: The girl who loved Tom Gordon (Vope) str. 82
Cordwainer Smith: A Planet named Shaygol (Panzer) str. 82
Alan Dean Foster: Midworld (Panzer) str. 82
James Blish:ZVIJEZDANE SPORE (mladjo) str. 83
Philip Jose Farmer: Dark is the Sun (Panzer) str. 83
Eric Frank Russell: Wasp (Panzer) str. 85
Kim Stanley Robinson: LEDENI HRAM (mladjo) str. 85
Hal Clement: Iceworld (Panzer) str. 85
Hal Clement: Mission of Gravity (Panzer) str. 86
Feldman: Svakidašnje tajne (Imponderables) (Panzer) str. 87
Lewis: Smijeh i kladivo (Komunistični vicevi 1917-1989) (Panzer) str.87
Isaac Asimov i Robert Silverberg: Spuštanje noći (Vope) str. 88
Jack Vance: Tales of the dying earth (Panzer) str. 88
Džo Haldemen:Večiti mir (Vope) str. 89
Ellison: I have no mouth, and I must scream (Panzer) str. 89
Isak Asimov - Nemsezis (Vope) str. 89
Somoza: Špilja ideja a.k.a The Athenian Murders (Panzer) str. 89
Risto V. Radunovića "Istorijska osnova završnice Njegoševog Gorskog vijenca" (Mhejl) str. 89
Christie: Murder of Roger Ackroyd (Panzer) str. 89
Gregori Benford - Saga o centru galaksije (Vope) str. 89
Kladnik: Ljubljana sa nostalgijom (Panzer) str. 89
Panzer: IDEAL FAMILY (mladjo) str. 91
Po: Viljem Vilson (Mhejl) str. 91
Milisav Popović:Zaboravljena gora (Culfis) str. 91
Djordje Balašević:TRI POSLERATNA DRUGA (Mladjo) str. 92
Roberts: The end of food (Panzer) str. 92
Albom: Tuesdays with Morrie (Panzer) str. 92
Scott Card: Kraljevski ručak (Panzer) str. 92
Stephen King:Under the done (Vope) str. 93
Olga Larionova:Leopard sa Kilimandžara (Pirgavi) str. 94
Isak Asimov i Robert Silverberg: Dete vremena (Vope) str. 94
NICCOLO AMMANITI - nek' zabava počne (Ken2) str. 95
Panzer:INSANE ASYLUM (Mladjo) str. 95
Pötzsch: Krvnikova kčer (Panzer) str. 95
George Orwell:Životinjska farma (Mhejl) str. 95
Paolo Koeljo:Đavo i gospođica Prim (Bruce S.) str. 96
Damir Hoyka:XAVIA (mladjo) str. 97
Riel: Otkvačene arktičke priče (Panzer) str. 98
Mara R. Sirako: Dangober (Panzer) str. 98
Gartner: Praznina napretka (iz pradavnine u daljnu budučnost) (Panzer) str. 99
Phillp K. Dick:UBIK (mladjo) str. 99
Kurkov: Piknik na ledu a.k.a Smrt i pingvin (Panzer) str. 99
Alfred Bester: RAZORENI ČOVJEK (mladjo) str.101
Aldiss: Hothouse a.k.a The Long Afternoon in Earth (Panzer) str. 101
Miljenko Jergović:SARAJEVSKI MARLBORO (mladjo) str. 101
Paolo Koeljo:Anđeo ćuvar (Bruce Springsteen) str. 101
Isak Asimov:Zvezde prah nebeski (Lord Vader89) str. 101
Miljenko Jergović:Ruta Tannenbaum (Osim) str. 102
Phillip K. Dick:TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC (mladjo) str. 102
Isaac Asimov:Svemirske struje (LordVader89) str. 102
Kurt Vonegut jr.:KLAONICA 5 (mladjo) str. 103
Predrag Crnković: BEOGRAD ZA POKOJNIKE (mladjo) str. 104
Vladimir Pištalo:MILENIJUM U BEOGRADU (mladjo) str. 105
Aleksandar Novaković:VOĐA (mladjo) str. 105
Buzzati: Sedam katova (Iz knjige 60 priča) (Panzer) str.105
Dule Nedeljković:PONEDJELJAK (mladjo) str. 106
Mankell: Muškarac iz Pekinga (Panzer) str. 106
Hochgatterer: Slatkost života (Panzer) str. 106
Veselin Gatalo: GETO (mladjo) str. 108
Veselin Gatalo:CAFE OXYGEN (mladjo) str. 108
Monaldi & Sorti: Veritas (Panzer) str. 108
Mordecai Roshwald:LEVEL 7 (Panzer) str. 110
Michelle Moran: "Nefertiti" (DeeCay) str. 110
David Albahari:SNEŽNI ČOVEK (mladjo) str.110
Jaroslav Hašek:DOBRI VOJAK ŠVEJK UOČI RATA I DRUGE ČUDNOVATE ZGODE (mladjo) str. 111
Robert Heinlein:Stranger in a strange land (Pirgavi) str.111
Patrick Ness:The knife of never letting go (Panzer) str. 112
David Morrell:The Totem (Mhejl) str.114
Collins: Arena smrti, 1. dio Igre gladi trilogije (Panzer) str. 114
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 1:ZVIJEZDE ĆE BITI NJIHOVE (mladjo) str. 114
Mahabharata (Mhejl) str. 114
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 2:ŽIVOT ZA ZVEZDE (mladjo) str. 114
Jevgenij Zamjatin:MI (ordell) str. 115
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 3:ZEMLJANINE VRATI SE KUĆI (mladjo) str. 115
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 4:TRESAK CIMBALA (mladjo) str. 115
George R.R. Martin:DYING OF THE LIGHT (Panzer) str. 116
Giljermo Del Toro/Čak Hogan:SOJ (Swamp thing) str. 116
Robert A. Heinlein:DVOSTRUKA ZVIJEZDA (mladjo) str. 116
Philip K. Dick - Čovjek u visokom dvorcu (Pirgavi) str. 116
Robert A. Heinlein:LUNA JE OKRUTNA LJUBAVNICA (mladjo) str. 117
Beckett: Geneza (panzer) str. 117
Patrik MekKejb - Snježna šuma (Mhejl) str.117
Toole: Urota idiota (Panzer) str.119
Stanislaw Lem. nepobedivi (Pirgavi) str.119
Roger Zelazny:The dream master (Pirgavi) str.121
Zusak: Kradljivka knjiga (Panzer) str.122
Phillp K. Dick: Sanjaju li androidi električne ovce? (mladjo) str.123
Viktor Peljevin:Život insekata )Gil-galad) str.123
Džordž Orvel - Niko i ništa u Parizu i Londonu (zorglub) str.123
Srđan Valjarević - Dnevnik druge zime (zorglub) str.123
Phillip K. Dick: FILMSKE PRIČE (mladjo) str.124
Neal Stephenson:ANATHEM (Panzer) str.124
Stanislav Lem:FIJASKO (mladjo) str.126
Stanislav Lem:SOLARIS (mladjo) str.127
Stanislav Lem:GLAS GOSPODARA (mladjo) str.128
Joe Haldeman:VJEČNI RAT (Pirgavi) str.129
Odraslima Slovenije (Panzer) str.130
John Brosnan:NEBESKI GOSPODARI (Pirgavi) str.130
Vikas Swarup:ŠESTORICA OSUMNJIČENIH (Panzer) str.133.
George Orwel:1984. (mladjo) str.134
Arthur Clarke i Gentry Lee:KOLEVKA (mladjo) str.134
Brian Aldiss:HELIKONIJA PROLEĆE (Pirgavi) str.135
Matej Mertik:KAPETANE NA ZEMLJI IMA SVE MANJE I MANJE TRATINČICA (Panzer) str.136
Ivan Ivanji:NA KRAJU OSTAJE REČ (mladjo) str. 136
Dennis Lehane:LIK I DJELO (Johnny Difool) str.136
Luis McMaster Bujold:ZIMOSLAVNI DAROVI (mladjo) str.138
Jerzy Kosinski:BEING THERE (Jonny Difool) str.139
David Hewson:THE KILLING (Panzer) str.140
Brian Aldiss: HALIKONIJA LETO (Pirgavi) str. 140
Luis McMaster Bujold:DIPLOMATSKI IMUNITET (mladjo) str. 141
Luis McMaster Bujold:LEDENE OPEKLINE (mladjo) str. 141
Dean Koontz:ISKORISTI NOĆ (Pirgavi) str. 142
Dean Koontz:ŽESTINA (Pirgavi) str. 142
Fred Saberhagen:BERSEKERSKI TRON (mladjo) str. 142
China Mieville:STANICA PERDIDO (DeeCay) str.143
MONOLITH 002 (Pirgavi) str. 143
Greg Bear:THE FORGE OF GOD (Vope) str.143
George R.R. Martin i Lisa Tuttle:VJETROVITO UTOČIŠTE (Pirgavi) str. 143
Zoran Živković:BIBLIOTEKA (Pirgavi) str.144
C.J.Cherrych:DOWNBELOW STATION (Vope) str.144
Adam Troy Castro:LIK I DJELO (Ernie Pike) str.144
Harper Lee:UBITI PTICU RUGALICU (Johnny Difool) str.144
Peter Pišćanek:RIVERS OF BABYLON - KAKO JE LOŽAČ POSTAO TAJKUN (Panzer) str.144
Peter Terrin:STRAŽAR (Panzer) str.144
Inka Parei:RASHLADNA STANICA (Panzer) str.145
Fred Saberhagen:BERSEKERSKI TRON (mladjo) str.145
J.K. Rowling: THE CASUAL VACANCY (pANZER) STR.145
Branislav Glumac:FIUMIANKA (Just_Charlie) str.145
Srećko Cuculić:ZAGREPČANKA (Just_Charlie) str.145
C.J.Cherryh:CYTEEN (Vope) str.146
Hannu Rajaniemi:THE QUANTUM THIEF (Vope) str.146
Khaled Alkhamissi:TAXI (Panzer) str.146
Roger Zelazny:ZOVEM SE KONRAD (Pirgavi) str. 146
J.G. Ballard:POTOPLJENI SVIJET (Pirgavi) str. 147
Manuel De Pedrolo:MESANOSCRIT DEL SEGON ORIGEN (Panzer) str.147
Volter Trevis:ČOVJEK KOJI JE PAO NA ZEMLJU (mladjo) str.147
Rod Rees:POLUSVIJET(ZIMA) (mladjo) str.150
John Scalzi:OLD MAN'S WAR (Pirgavi) str.151
Thompson Walker: DOBA ČUDA (Panzer) str.151
Julianna Baggott: ČISTI (PRVI DIO TRILOGIJE) (Panzer) str.151
Martin Cruz Smith:PARK GORKOG (mladjo) str.151
Ray Bradbury:VATRA I LED (DeeCay) str.151
H.G. Wells:ZVIJEZDA (DeeCay) str.151
Martin Cruz Smith:VUKOVI JEDU PSE (mladjo) str.152
H.P Lovecraft:POTRAGA ZA NEZNANIM KADATHOM (DeeCay) str.151
Robert A. Heinlein:ZVIJEZDANI JURIŠNICI (DeeCay) str.154
Phillip K.Dick:SANJAJU LI ANDROIDI ELEKTRIČNE OVCE? (DeeCay) str.154
Martin Cruz Smith:STALJINOV DUH (mladjo) str.154
J.K. Rowling:THE CUCKOO'S CALLING (Panzer) str.154
Forest Carter: THE EDUCATION OF LITTLE TREE (Panzer) str.154
Martin Cruz Smith:ZVIJEZDA SJEVERNJAČA (mladjo) str.155
Martin Cruz Smith:HAVANSKI ZALJEV (mladjo) str.155
John Burdett:BANGKOK 8 (mladjo) str.156
John Wyndham:DAN TRIFIDA (DeeCay) str.156
Sam J. Lundwall:NIJE VREME ZA HEROJE (DeeCay) str.156
K.W. Jeter:BLADE RUNNER 2 - NA RUBU LJUDSKOSTI (DeeCay) str.157
Brian W. Aldiss:NON-STOP (DeeCay) str.158
Antti Tuomainen:ISCJELJITELJ (DeeCay) str.158
Stanislaw Lem:NEPOBEDIVI (DeeCay) str.158
Orson Scott Card:ENDAROVA IGRA (DeeCay) str.159
Orson Scott Card:GOVORNIK ZA MRTVE (DeeCay) str.160
Harry Harrison:SVIJET SMRTI (mladjo) str.160
SIRIUS BROJ 19 (mladjo) str.161
SIRIUS BROJ 19 (DeeCay) str.162
Lee Child:JEDAN HITAC (Johnny Difool) str.163
Kim Stanley Robinson:2312 (Vope) str.164
Darko Macan:KOŽA BOJE MASLINE (Johnny Difool) str.164
Roger Zelazny:GOSPODAR SVJETLOSTI (Johnny Difool) str.164
Roger Zelazny: THIS IMMORTAL (Erine Pike) str.164
John Scalzi:REDSHIRTS (Ernie Pike) str.164
Goran Vojnović:ČEFURI RAUS! (Johnny Difool) str. 164
John Scalzi:REDSHIRTS (Vope) str. 164
Fred Saberhagen:BERSERKERS:THE BEGINNING (Vope) str. 164
Robert Bryndza:SMRTONOSNE TAJNE (mladjo) str. 237
Popis će redovito biti ažuriran...
Evo, na početku, počeo bih sa jednom isprikom;imam samo dvadesetak min vremena između obaveza, pa Vas molim za razumijevanje glede gramatičkih i inih grešaka;shvatite ovo prvenstveno kao jedan tok misli.
Dugo se već pripremam otvoriti ovakav jedan topic, topic gdje bi (uvjeren sam) veliki broj ljubitelja dobre knjige mogao popričati i iznijeti svoje mišljenje o pročitanom djelu. Svakako, postoje specijaliziraniji forumi za ovu temu, ali zašto ne otvoriti jedan ovakav topic i među ljubiteljima stripa, te na taj način uvidjeti kakva je čitalačka kultura, razina razmišljanja, pa i tolerancija različitih mišljenja glede (ne)pročitanih knjiga.Dakle, ne mislim ovdje ni na koji žanr posebno; ovaj topic otvoren je za apsolutno sve vrste pisane riječi. Stoga, pucajte sa svojim recenzijama (malim, srednjim, velikim ) komentarima, mišljenjima, prodikama, iživljavajte se slobodno:). Nadam se da će se barem par ljudi odvažiti da nešto napiše, a ako se nitko ne javi...ha, pa barem sam pokušao
Evo jedne moje:
TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO, IZA SVAKOG UGLA JE SAZNANJE NEKO
Vernor Vinge: Jazbina na nebu
A deepness in the sky
Žanr:SF
Hugo i Nebula winner
Algoritam, 2006.
745 str.
Prijevod:Kristijan Vlašić
Lektura: Zinka Joh
Science-fiction oduvijek je od strane "stručne" kritike bio prikazivan kao "pulp" žanr namijenjen prvenstveno nezahtijevnoj publici željnoj lakoga štiva. Ti argumenti, na žalost, i dan danas su aktualni i ne pokazuje se mogućnost njihova skorog iskorijenjivanja. Jedan banalan primjer to dokazuje: što mislite da li je moguće da jedna sf knjiga završi u lektiri za srednju školu? Naravno da ne, ta ideja Vam je smiješna sama po sebi. Zašto? Jer znate, kao i ja, da će "stručni" milje takvu ideju odbaciti kao nešto izrazito neozbiljno. Zašto ovo sve govorim? Zato što je knjiga koju predstavljam jedno istinsko remek djelo, ne samo u domeni žanrovske kritike, nego uopće. Međutim, nikada ovakvo dijelo nećete naći u lektiri, ali zato će "Madam Bovary", koja je, kako god okreneš, jedan obični ljubić, uvijek biti sveprisutna.Također, dosta često se čuje mišljenje da je veliki dio sf književnosti loš. Tu bih citirao velikog sf barda Theodora Sturgeona:"Točno je da je 95% sf-a smeće. Ali 95% bilo kojeg drugog žanra je također smeće". Mislim da je s tim sve rečeno.
Ali, okrznimo malo konačno i samu knjigu:Evo kratkog sadržaja(LIGHT SPOILER):
Radiosignal s ugasle zvijezde koja nikako nije mogla nastati prirodnim putem poput zova sirene privući će dvije ekspedicije iz različitih dijelova svemira naseljenog ljudkom rasom. Zvijezda koja se pali i gasi svakih 250 godina ima planet koja naseljavaju inteligentna bića. Prva koja bi ljudi mogli susresti otkad su krenuli u istraživanje svemira. Genijalni umovi sva tri svijeta sukobiti će se u bitci na život i smrt u kojoj su ulozi daleko veći nego što bilo tko od njih može pretpostaviti (SP OFF).
Karakterizacija likova u ovoj knjizi dovedena je do savršenstva. Likova je popriličan broj, međutim količina osobnih podataka te iznenađujućih preokreta, kako u osobnom pogledu likova, tako i glede njihovog identiteta, na vrlo je visokom nivou. Ljudi su ovdje prikazani onakvima kakvima jesu, u pravom smislu riječi. Međutim, kao i u stvarnom životu, na sreću cijeloga ljudskog roda, uvijek postoji nekolicina pojedinaca koji su u stanju promijeniti stvari. Genijalnost jednog pojedinca vanzemaljske rase( namjerno Vam neću reći ništa glede njihovog izgleda:)), toliko očarava i ponovno me uvjerava u jednu činjenicu primjenjivu na ljudski rod; nisu ljudi zaslužni za napredak na raznim poljima znanosti tokom tisućljeća. nije čovječanstvo postiglo napredak i svijet u kakvom živimo. Ne, nije to zasluga ljudskog roda nego nekolicine pojedinaca. Da, imamo sreću da se svako malo u ovom našem svijetu rodi genijalac poput Einstena ili Tesle, i zahvaljujući njihovoj mudrosti i genijalnosti čovječanstvo (ipak) gura naprijed. Takav je i Shakner Underhill,vanzemaljac i jedan od glavnih junaka ove priče.
Također, kaže se da su svi ljudi jednaki u svojim pravima. Proširio bih malo tu izjavu i dodao da smo svi mi, bića u svemiru jednaki u logici i bez obzira gdje se nalazili, uvijek će iza nekog kutka vrebati neko saznanje koje jedva čeka da bude ubrano.
P.S. za Vope-a (koji je jedini ovo pročitao do kraja:)) Radnja ove knjige se dešava 30 000 godina prije knjige "Vatra nad dubinom.
Eto. Pucajte!
< |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| Combatrock |
Posted - 01/05/2025 : 20:40:11
Ovo sam citao 1988. Sad ponukan ovim postom odoh da kopam po biblioteci, znam da je tamo negde sa Stepskim vukom i Igrom staklenih perli. Bigz izdanje ako se dobro secam. |
| Salkan |
Posted - 01/05/2025 : 14:06:53
Zvala se M., a ja sam imao 24 godine i jednu burnu i nesretnu ljubav nemalo prije se ušetala u moj život.
O muzici, o životu, o knjigama, o poeziji, o smislu, o postojanju, o alkoholu, o pankerima, o travi i jačim drogama, o slobodi i o budućnostima smo mogli i jesmo pričali. Uvijek se nekako vrtila tu, u mom društvu, ostajala do kasno s nama i kad me konačno ušicala i osvojila, sve je trajalo kratko i upečatljivo.
Ja: željan svega ujedno razočaran u ljubav, spreman da se uhvatim u koštac sa životom, ko zapeta puška da krenem dalje, ozbiljnije, postojanije i nepokolebljivije.
Ona: je htjela da nakon svojih razočarenja nađe smiraj.
Žene savijanje gnijezda vide UVIJEK kao uzvišeni čin. Mi, muškarci, možda - ali tek kasnije, kad sazrimo.
"Zašto nisi pročitao Sidartu?"
"Pročitao sam i Demijana i Stepskog vuka, ali ne i Sidartu. Nisam ni Staklene perle, preglomazne su mi i ne mogu da pratim. Sidartu ću pročitati kad sazrijem. Dosta mi je Hesea, hoću da uživam i kroz iskustva učim o misterijama života".
Rastali smo se onako kako smo se i spojili, svaka uzajamna nježnost izgorila je prije nego se razbuktala.
Nakon 20ak godina sam je sreo ponovo, sasvim slučajno, na nekom nevažnom mjestu, ipak drugačijem od onog gdje se prvi put sretosmo. Ni tada nije bila lijepa, ali je bila puno zrelija, iskusnija, formiranija, kompletnija i mudrija. Nijedno od njeno dvoje djece nije ličilo na mene i samo smo se pozdravili i nasmijali.
Ja sam nastavio da tražim i da svoje sitno srce ispunjavam većim zadovoljstvima od onakvih kakva mogu podnijeti. Sidarta je došao puno kasnije i dotegao već poznato, uokvirio ono čega sam se pribojavao. Za mene je Sidarta bio i ostao krik new age kulture, pokušaj ubrizgavanja ultimativnih mudrosti u odumrlo tijelo, nemoguć ali ujedno i plemenit pokušaj izravnavanja dubokih brazda. Da, postoji Jedinstvo, postoji i sopstvo, postoji i vječnost kao i smrt, postoje putevi ka Jedinom i ti putevi su nešto najintimnije za svakog čovjeka - pa nek tako i ostane. Ja sam, za razliku od Hesea, uvijek mogao nabrojati puno više Kamala, Kamasvamija i Vasudeve, ali nisam imao ni Gotame ni Govinde. To je jedna od pomenutih razlika. Ja nisam slušao rijeku, nisam smirivao pohote, ali se kunem da mi svaki put kad čitam Sidartu, dah uspori, srce se umiri, a duša nekako obnovi i obogati. |
| alexts |
Posted - 01/05/2025 : 00:16:01
Večni muž je meni bio odličan. Skoro pročitah da je to jedan od uspešnijih romana Dostojevskog u SAD. Valjda, jer je psihološki triler. |
| Salkan |
Posted - 27/04/2025 : 09:02:31
Složiću se sa većinom onoga što je naker upisao juče o VJEČITOM MUŽU. Ova sjajna novela je nekako zabačena iza "velikih", odnosno "najvećih" Fjodorovih djela, nikad dovoljno eksponirana, pa je pitanje "da li su je čitaoci dovoljno dobro shvatili" uvijek tu.
U skoro čitavom svom opusu Dostojevski, tj.njegovi glavni likovi iz svojih duševnih nemira uspostavljaju sukob sa okolinom i društvom u kome se nađu, pa je ovakav pristup sa Aleksejem Ivanovičem Veljčaninovim, jednim od onih koji su Pavlu Pavloviču nabijali rogove, u suštini genijalna prizma. Nije to samo puko posmatranje i promišljanje o poziciji prevarenog muža, tog "arhetipa", nego mnogo, mnogo dubokih dvojbi unutar samog Veljčaninova. Istina je i to što naker kaže da novela u određenim momentima liči na pozorišni komad, a ja dodajem da se može uspostaviti paralela sa "Ujkinim snom", gdje se doduše razrađuju malo drugačije teme, ali je struktura približno ista.
No, ima tu jedan momenat, ako se dobro sjećam, a ponoviću to vrlo brzo, koji odskače od kompletnog Fjodorovskog pripovjedanja: trenutak kada Veljčaninov juri za Pavlom da ga izvuče iz kočije sa sahrane i odvede ga da vidi kćerku, nekako na početku priče. Kada ga je već zgrabio i hoće da ga izvuče, onako polupijanog (jer je Pavlovič uvijek pijan, razočaran, ozlojeđen - a otišao je da zadnji put isprati svog navodnog prijatelja, koji mu je pet godina bubao ženu), iznenada se tu pojavi neka druga kočija i spriječi Alekseja u namjeri. Ja sam tu vidio jedan novi kurs - tu više nema jetkog uzmicanja i režanja na Sudbinu. Tu je prihvatanje neumitnog. Da, Veljčaninov reži i kasnije će shvatiti da se tu prelomilo i tu je bio znak - jer, da je pokupio Pavla i odveo ga Lizi, da ga ta kočija nije spriječila, možda bi se sve drukčije odigralo.
Ovakvih momenata pomirenja sa sudbinom nema u prvoj kreativnoj fazi Dostojevskog, stidljivo se naziru nakon povratka iz zatvora, a najvidljiviji su i nisu skriveni u njegovom najvećem romanu, Braći Karamazov.
Svi smo mi, da se više ne pretvaramo, svoj prvi značajniji kontakt sa Fjodorom ostvarili sa predrasudom o njegovom nihilizmu. Neko nam je to rekao, a neko drugi potvrdio, a tek smo onda krenuli ozbiljnije čitati. Samim tim što vlada potpuno pogrešno mišljenje da je Dostojevski bio neko ko niječe postojanje Boga (Apsoluta, call It what you want) je više nego običan putokaz za profilisanje, a ako je pogrešno (kao što i jeste), ovaj veliki pisac nije dobio dovoljnu pažnju i tretiranje.
Njegova djela su vrhunska, ali baš svako, na neki izvrnut način on nam liječi dušu, nalazimo se u njegovim borbama i dvojbama, ali zapinjemo na ciljnoj ravnini upravo zato - što smo pogrešno instruirani. Treba mu dati šansu, još jednom i ponovo, i uvijek, pogotovo na ovakvim novelama: tvrdim da se upravo na ovim mjestima nalaze najveći i najznačajniji pokloni. Ovo je put kojim je hodio dok nije došao do savršenog romana i zaokružene Istine.
|
| naker |
Posted - 26/04/2025 : 22:57:32
Večni muž - Fjodor Dostojevski
Pavel Pavlovič je večni muž, tip muškarca koji je rođen i ceo život se pripremao da obavlja ulogu muža kojeg supruga vara. On je imućan, dobrostojeći, uvek prijatan i kulturan, poštovan od strane drugih, čovek na mestu, iako je nekako previše običan i tih jer dopušta da njegova lepša polovina nosi pantalone u njihovom domaćinstvu. Nakon što mu supruga premine zbog bolesti on je izgubljen jer jedino što zna da radi u životu je da bude nečiji večni muž. Slučajno se sreće sa Veljčaninovim, čovekom koji im je pre nekoliko godina redovno dolazio u goste, i nestao otprilike u isto vreme kada je supruga zatrudnela. Večni muž i ljubavnik počinju da uspostavljaju veoma čudan odnos nakon što Pavel Pavlovič sazna da ga je njegova voljena supruga večito varala sa drugim muškarcima...
Netipičan roman Dostojevskog jer se ne bavi nekim grandioznim idealima društva ili motivima pravde, zločina, kazne itd. Roman je tipična priča ljubavnog trougla, ali složena u svojoj razradi. Dostojevski ovde radi sjajno psihološko profilisanje i način na koji on opisuje i ukazuje na skrivene motive ljudske duše je zaista nenadmašan. Dostojevski u ovom romanu uspostavlja arhetip muškarca večnog muža što je zaista originalna kreacija. Roman je pisan tokom zrelog perioda Dostojevskog, odmah posle meni njegovog najboljeg dela - Idiota. Fjodor je ovde na svom vrhuncu, roman je odlično napisan jer ima vešto postavljenu strukturu gde je medotično i koncizno priča podeljena na poglavlja. Prvo poglavlje počinje sa radnjom smeštenom u samoj sredini dela, dok kasnija poglavlja se kreću hronološkim redom. Za razliku od nekih drugih romana ovog autora, Večni muž nije obimno delo jer je odlično struktuiran pa traje tačno onoliko koliko treba bez ikakvog praznog hoda i suvišnih i nepotrebnih stvari. Roman ima dosta apsurdnih i teatralnih momenata, podseća na pozorišnu predstavu, a samu srž dela čini neortodoksan odnos između večnog muža i ljubavnika njegove supuruge. Njihov odnos je veoma napet pa roman na momente poprima elemente trilera. Pojedine scene kao npr. poljubac između večnog muža i ljubavnika njegove supruge je zaista neočekivan i ostavlja čitaoce šokiranim sa ovim jako vešto sakrivenim homoseksualnim momentom. Psihološko profilisanje Dostojevskog je zaista bez premca. Dostojevski se o ovoj knjizi takođe bavi idejom preljube, položaja dece rođenoj u nesrećnim brakovima, kao i idejom koja se provlači kroz praktički veliku većinu njegovih dela - večito uvređenih muškaraca.
Retko čujem da neko ovaj roman spominje kao bolje radove Dostojevskog, ali Večni muž iako ima banalnu premisu ljubavnog trougla, je zapravo odlično napisan i struktuiran roman sa vrhunsko napisanom psihologijom likova i osmišljenim arhetipom večnog muža. A odnos između večnog muža i ljubavnika njegove supruge je toliko apsurdan i kompleksan da o njemu mogu da se pišu studije. Večni muž je potcenjen roman Dostojevskog  |
| naker |
Posted - 22/04/2025 : 23:38:28
Konačno kompletiran Točak vremena i mini ulov sa NS sajma
 |
| Combatrock |
Posted - 20/04/2025 : 11:05:06
Ode Llosa. Memoari pod naslovom Riba u vodi su moja preporuka i za one koji su i za one koji nisu citali. |
| Shaner |
Posted - 18/04/2025 : 20:54:41
quote:
Originally posted by Salkan
Dakle, next stop: Ludino cveće (u dogledno vrijeme).
Tu ima dosta (crnog) humora. Svidjelo mi se više od No Longer Human.
|
| Salkan |
Posted - 18/04/2025 : 20:27:41
Ostao sam dužan nekoliko pojašnjenja, onda kada je objavljen moj tekst za mangu Nikad čovek Junjija Itoa. Pa nije to da sam ostao dužan za nešto posebno, neka velika greška ili propust. Mučilo me svo ovo vrijeme ona Petica za scenario, i nesklad između ocjene za priču i ostatka parametara. Nekako mi je koncept tog osvrta ostao dijelom nedorečen, tamo negdje gdje je trebalo objasniti razlike između originalnog Dazaievog romana i mange koju je potpisao Furuya i mange koju je plasirao Ito.
Jozove nesretne avanture su podijeljene u tri odvojena poglavlja, „zapise“ i zaista sam očekivao puno opsežniju priču, obzirom na ono što su i Ito i Furuya stvorili. Ovako, u zgusnutom formatu na 120ak stranica, Dazai prepričava svoje dogodovštine iz mladalačkih dana, pakao zvani život. Od samog uzrastanja, kada Jozo bira liniju manjeg otpora, ulogu „dvorske lude“, pa sve do ozbiljnijih godina gdje je potpuno indolentan prema dešavanjima u svijetu oko sebe. Ta njegova bolest otuđenja postepeno se razvija, nema nekih spektakularnih prevrata i obrta, propadanje je konstantno i umjerenog ritma. Kada se upoznate sa ovom novelom, lako ćete primjetiti osnovne razlike naspram Itove mange: onako kako sam i naglasio, Ito je ubacio značajnu dozu horora i proširio fabulu isključivo jezovitim momentima, da bi Nikad čovek označio svojim. U tom pogledu, petica za scenario je apsolutno opravdana, iako niska; ono što je s druge strane, Furuyina manga naglasila u direktnoj je vezi sa samim duševnim stanjem glavnog lika, pa tako derogira Itov rad.
Bezbroj je tu strašnih stvari i bez krvi, trilera i prikaza, koje su zaista bile bespotrebne: život ovog čovjeka jednostavno je užasan i nema potrebe da se išta naglašava. Recimo to, da od značajnijih razlika između originalne novele i Itove mange imamo sami početak priče, kada Jozo negdje usput prepričava kako su ga „sluge i sluškinje silovali“ – dok je živio u porodičnoj kući na selu. Nema pretjerivanja u detaljima koji opisuju njegove bolesne veze sa ženama koje je iskorištavao – jer Dazai vrlo decidno i koncizno, koristeći se tim dekadentnim (buraiha) književnim jezikom kojeg je glavna odlika direktnost, objašnjava kroz šta prolaze ljudi koji se zakače za Jozoa. Uglavnom, zaista ova novela ima neku posebnu draž i bez obzira pročitali Itovu (i Furuyinu) mangu ili ne, vrijedi odvojiti vrijeme i pažnju na nju.
Nekako mi se čini da ću u ostalim Dazaievim djelima naći nove poveznice u raumijevanju njegove teške duševne bolesti i nadam se da ću ubrzo popuniti kolekciju sa ostatkom njegovih novela. Taj japanski dadaizam koji je metastazirao u svim pravcima društva, gdje me pogotovo zanima ta njihova opsesija suicidom (kolektivnim), apsolutno nema umjetničke terete; to su kratke, proste rečenice, stidljivi i škrti blokovi deskripcije, izrazi bez pridjeva, epiteta, a tok misli je zaokružen i svaki se pasus može razmatrati posebno, odvojen od ostatka štiva. Na prvi pogled sterilno i slabašno, ali ulijeva toliko povjerenje da se može koristiti kao značajna referenca u istraživanju društvenih vrijednosti te nevjerovatne nacije.
Dakle, next stop: Ludino cveće (u dogledno vrijeme).
|
| Shaner |
Posted - 16/04/2025 : 20:32:01
Justine je bezvremenska.
|
| zeljko |
Posted - 16/04/2025 : 15:04:08
De sade jedna od glupljih knjiga
Stil zastario
Radnja prevazidjena |
| Salkan |
Posted - 15/04/2025 : 19:55:44
Da mi je da sam svoju nevinost deSadeu dao u poznijim godinama; u neko ljetno predvečerje, ispred ljetnikovca sjedim u pletenoj stolici sa velikim naslonjačem, priljubljen uz muslinsku postavu na uzglavlju i uživam u pogledu na čemprese koji se pomalo zabrinuto njišu u povjetarcu što dolazi sa sjeverne strane. Otpijem gutljaj hladne kafe. Tu, sa desnog krila mog imanja stoji red starih stabala što su se oduprli mnogo strašnijim olujama od onoga što moj život sada zna, posađeni rukama mojih davnih, njegovani njihovom djecom, dok sa mirnog jezerceta što graniči plac sa susjednom poljanom i pustarom zelene trave gledam u halapljivu prazninu oivičenu sada već tamnoljubičastim nebesima. Da sam sijed i star, iznemogao i trom, da te večeri kada pročitam posljednji redak ove knjige uzdahnem i kažem sebi „Da, to je to. Sada sam vidio sve i sada sam zadovoljan. Moralo je biti tako, da budem sam i da nemam nikog. I tako i bi“.
Nekada davno, kada su knjige bile besmislica, provukao se stidljivi šapat o Sodomi i Žistini, o nekom ludom francuskom plemiću što napisa takve gadosti da bi ga se postidio i Salieri i Peckinpah i izaberikoji japanski hororac. Nije to za mene, nije. Tu se huli. Tu se psuje, ponižava, uništava. Nije to za mene kada imam 19. Osramotiću se. Tu mora biti puno više od nedaća i od kreposti.
200 PLOČA
Svejedno, došao sam u njegove tamnice drugim putem. Život se poigrao malo ironičnije i sadističnije nego da se susret desio tad. Dobro jutro, markiže.
„Da, istina je. Živio sam užasnim životom, uvijek gladan i žedan strasti i uzbuđenja. Istina je i to da me njihov prezir gonio da još jače zagrizem i da im puštam krv dok svršavam. Svršavao sam po njihovom društvu, principima, dogmama i shvatanjima, znate to, mssgre?“
Vi ste, dragi markiže, luđak, nesporno. Sama činjenica da ste Žistinu napisali u petnaest dana tamničenja govori o tome da je ideja bila uzvišena, motiv ispravan, ali je realizacija malo zakazala. Osjeti se nedostatak tereta. Literarni spjev ima prizvuk važnosti, ali vaši alati nisu senzibilni i očito nadomještate tu prazninu žestinom nehaja i okrutnostima. Vjerujete li sada, 230 godina poslije, da je to moglo malo bolje?
„O-dragi nepoznati wannabe krvniče...pa vi i dalje niste shvatili poentu. Čitav moj rad zasniva se na pretpostavci da, shodno tadašnjim okolnostima i užasu koji je pio krv naše velike nacije, bilo je od najveće važnosti promovisati ekstremne suprotnosti dogmama! Dogmama koje su utukle posljednju zdravu pomisao da se ljudska duša izbavi iz takove močvare.“
ARSON
Vaša velika nacija? Zvučite kao Nijemac, a ne Francuz.
„Pogledajte Žistinu: ona se neprekidno baca na koljena, ljubi skute u molitvi i molbama, preklinje krvnike da joj oproste i sačuvaju njen izmučeni duh. Pogledajte krvnike: kao i u 120 dana Sodome, najvažniji zločinci su pop, advokat, lopov i filozof. A filozof ima najmanju kitu. Zar ne možete pojmiti tu igru značenja? O, mali bijedni čitaoče, pa ja sam već u legendi, ja sam se usudio, a gdje ćete završiti vi? Šta je vaš zločin? Moj je zločin moj život i moje strasti kojima sam bio rob, a ko će ikada znati za vaše strasti, recite mi“.
Izvjesni A.K., vaš skoro-pa-sunarodnjak, 150 godina poslije htio je izdvojiti vaše nemušte stilizacije od ideje, pa je rekao da želi da vas posmatra kao „pionira pobune“, prvog pravog odmetnika i umjetnika koji se odvažio sukobiti sa zlom koje je potpuno uništilo jedno kompletno društvo.
„Vidite, nepoznati čovječe, ja sam plemić, a vi to sigurno niste. Taj poredak se nikada neće promijeniti. Dokle god da se dovaljamo kao rasa, pa čak i ako se uspnemo na zvijezde i tamo zabodemo svoje zastave, osnovni poredak se nikada neće promijeniti. Je li to nepravda, pitam vas ja? Odnosno, je li to osnovna i glavna nepravda ovog života? Da ja imam i da sam sit, a vi da nemate i da ste vječno gladni? Žistina je isplakala okean suza u svojim patnjama, pretrpjela nemoguće stvari, ona je u očima svih onih što odbaciše Boga jezičak na vagi što Priroda – a Priroda je odvratna zamjenica svih tih sofista što nemaju snage da izgovore tu veliku riječ – ljulja dok, navodno uspostavlja Balans, najveću svetinju tih bogohulnika. Morate shvatiti jedno: neće proći ni 500 godina, sofisti će naći nove riječi, nove termine, prihvatiće sve da bi osporili postojanje Svemogućeg, bacaće se u vatre i huliće do posljednjeg daha! Zašto, ja vas pitam? Da vam obznanim: zato što su dopustili da im strast potuče vrline! To su slabi ljudi, oni su svojim slabostima uspjeli doći na vrh domene kojoj pripadaju: oni koji ih odabraše to odlično znaju, koliko su oni slabi i šta će sve podnijeti i počiniti, pa sve do najgnusnijeg zločina, da bi ostali tu gdje su siti. A njihovu mjeru opet kontroliše onaj koji ih je tu postavio: zao čovjek, ali vrlo mudar i možda najmudriji, onaj koji izučava ljude i manipuliše budalama. To je onaj koji upravlja iz sjene, jer mu sjaj sunca smeta, i on je sam bogohulnik i niškorist – ali taj će upravljati životima tih budala što su umislili da vrijede i da su bitni, i zato su okrutni i grabe dok mogu. Jer znaju da će ih on ukinuti prvom prilikom. A vidite, dragi nepoznati i nedorasli čovječe, tu je most...“
MOST NA RIJECI SPREČI (između Gračanice i Bosanskog Petrovog Sela, odnosno Sočkovca)
„...tu je most preko vrlo mutne vode. Tu je mjesto gdje se određuje imate li hrabrosti preći na drugu stranu. Jer, ako ste svjesni ovoga što pripovjedam jutros, morate se odlučiti želite li znati dalje. Ako vas nagoni tjeraju da otkrivate još dalje, da nezaštićeni vrištite u nepoznatim šumama, da vas onda ohrabrim: Svemogući je stvorio prirodu sa malim p. Sraz vrline i strasti nije prirodan; on je izforsiran da bi služio kao sito. Žistina je svjesna svojih pogrešaka, ali hrli u njih. Nju želja za srećom i smirenjem tjera kroz nevolje, instinkt za opstankom, preživljavanje, nada da će sutra biti bolje, da je negdje iza ćoška tih ogavnih zidina čeka neko Dobro. Ona je takva stvorena sa namjerom. Njene vrline odnose svaku pobjedu prije svake nedaće i patnje; tek njene su patnje samo uvod u nove trenutke sretne slobode, koju prepoznati može samo neko krepostan. Nije to nikakav začarani krug, to je ilustracija jednog života. Zar je za očekivati da jedan glupak koji se podaje svojoj pohoti shvati ove riječi? Ne budite smiješni!“.
SLAPPEZ-VOIS MON LE BITCH?
Šta je vrlina? Odnosno, dopustite da se oprostim – šta je vrlina za nekoga ko je lumpovao, šamarao guzove, orgijao, dernečio, uživao u razvratu i tuđem nemiru, neko je (doduše nije dokazano) bio okrutan i neposlušan? Nekoga ko je jedno mislio, drugo pisao, a treće radio?
„Vjera – najbolja mjera. Možda će vam zvučati neugledno i nedostojno ovog susreta, ali tako je. U tri jednostavne riječi stane sva mudrost koju čovjek mora znati. Čuo sam to od jednog prijatelja iz Kulen-Vakufa u Bosni. A sad, moliću lijepo, odjebite od mene. Želim da uživam u legendi. Ako vam se ne sviđa Žistina, uzmite Filozofiju ili proučite navode iz Sodome, pa se onda javite za razgovor“.
|
| Shaner |
Posted - 14/04/2025 : 20:34:39
 Počivao u miru.
|
| ridiculus |
Posted - 14/04/2025 : 19:21:53
Umro je i Filip David. |
| Shaner |
Posted - 14/04/2025 : 18:44:55
Preminuo Mario Vargas Llosa.
https://www.tportal.hr/kultura/clanak/preminuo-mario-vargas-llosa-nobelovac-i-jedan-od-najvecih-knjizevnika-moderne-epohe-20250414
https://www.theguardian.com/books/2025/apr/14/mario-vargas-llosa-dies-aged-89-cause-of-death
Počivao u miru.
|
| zeljko |
Posted - 12/04/2025 : 18:56:36
Naj si jaci
Ma jok neam to |
| Salkan |
Posted - 12/04/2025 : 08:54:43
@zeljko
De kad stigneš pogledaj među tih 12724 knjige što posjeduješ
Imaš li šta iz ove biblioteke Kulturno nasljeđe nešto što ti zauzima prostor
Po mogućnosti Usmena predanja od Buturovićke
Pa javi na pm
P.S. Vidiš da sam uspio kompletirat Hardyja :) |
| zeljko |
Posted - 11/04/2025 : 21:54:26
ja ih jucer dobio 35
na vec postojecih 938+ 102 literature
|
| Salkan |
Posted - 11/04/2025 : 17:46:23
...i svaki udarac o tlo
daje mi razlog za to |
| naker |
Posted - 05/04/2025 : 23:29:52
Slobodno diskutujte, ne verujem da ću uzeti aktivno učešće jer Tolstoja sam čitao samo kao lektiru, i to zato što sam morao. A čitati nešto kada te neko tera na to i kada čitaš nešto svojom voljom ostavlja skroz različite utiske. Sa Dostojevskim sam tek nedavno počeo ponovo da se družim, za sada samo iščitao Idiota, Kockara i Zapise. A sa ulova sa sajma mi još ostalo da overim Večni muž, Slabo srce i Bele noći |
| Salkan |
Posted - 05/04/2025 : 18:49:29
quote:
Originally posted by ridiculus
Mene je interesovalo zašto u tom izdanju Zore nema The Woodlanders... To je bio razlog da prvo kupim baš taj Hardijev roman na engleskom.
Ne znam ali baš je interesantna ta izdavačka politika. Možda, ali samo MOŽDA je imalo veze i to da Hardy nije bio ni tada toliko popularan pisac kao neka druga imena čiji je opus iscrpljen do poslednje kapi, pa su Tolstoj i Dostojevski i Andrić i ne znam Dreiser ili kojekakvi imali kolekcije od po 15-16-20 knjiga.
Nekad sam čačkajući net naišao na jednu ugašenu stranicu, mislim da ima našu, .ba domenu, ovako books ili buks, nisam siguran za naziv ali znam da je u ponudi bilo 10ak Hardyjevih knjiga na engleskom.
Od onog Pikvika ništa, frajeri koji se oglašavaju na olx su postali pravi amateri i šalabajzeri.
A što se ovog nakerovog upisa tiče, samo ću reći da, čim završim čitanje Portelinog Contrition, vraćam se Dostojevskom, pa ćemo preko Zapisa malo da raspravimo.
Jedva čekam da otvorimo raspravu Dostojevski vs Tolstoj. |
| ridiculus |
Posted - 05/04/2025 : 12:58:39
Mene je interesovalo zašto u tom izdanju Zore nema The Woodlanders... To je bio razlog da prvo kupim baš taj Hardijev roman na engleskom.
Mislim, ako su hteli da objave samo romane "karaktera i okruženja", kako ih je sam Hardi nazvao - i to bi bilo sasvim u redu, jer je to ono što se smatra najboljim od Hardyjeve proze - ima ih 7 (plus par kolekcija priča), a ne 6, i ostaje upadljiv propust da roman koji nije ni prvi napisan, a ni najmanje bitan od tih 7, i koji je sam Hardy najviše voleo, nije preveden, pa smo dobili ediciju od 6 romana. |
| Salkan |
Posted - 05/04/2025 : 08:46:20
POD ZELENIM STABLOM
U Mellstocku, seocetu na jugozapadu Engleske, negdje na putu između "Casterbridgea" i Londona, godinama operiše vokalno-instrumentalni hor sastavljen od sirotih nadničara, čiji je, naravno glavni socijalni event Božić, raspjevavanje glasova i vježbanje već zahrđalih gudala. Među njima je najzanimljivija porodica Dewey, a među njima opet sin Richard. Sa dolaskom novog vremena, interes za aktivnosti ovog hora se smanjuje, a kada se mladi Richard zaljubi u Fancy Day, novopridošlu učiteljicu u selu, stvari se naglo zakomplikuju - pošto novi, mladi župnik gdin Maybold želi da izbaci hor iz programa i u crkvu ubaci orgulje koje svira upravo napupala Fancy. Nažalost, u Fancy se zaljubljuje i stariji gdin Shiner, jer prema važećim pravilima, jedino njegov socijalni status zadovoljava kriterije Fancynog oca, Geoffreya.
Vjerovatno je trebalo slijediti numeraciju na ovoj Zorinoj kolekciji, nije ona tek tako, džabe postavljena. Pod zelenim stablom je prva knjiga i ujedno jedan od prvih značajnijih radova ovog pisca. Govorim to radi osjećaja straha koji se nakon Tesse i Judea uvukao pod kožu. Negdje u podsvijesti treperi saznanje da, pošto je Hardy već tako fenomenalno uspio da predstavi život realnim, uvijek i u svakom trenutku koliko god sladak i komičan bio, postoji velika opasnost da se sve preokrene u tragediju i nesreću. Baš kao i stvarni život.
Ovaj roman krase prelijepi opisi netaknute prirode koja grli Wessex za kojim je Hardy uostalom bolovao, ali i mnoštvo sjajnih dijaloga u raznim komičnim situacijama. Možda po tome Pod zelenim stablom i najbolje i najvjerodostojnije očitava čitav Hardyjev opus: taj prelaz u novo doba, završetak jednog prošlog vremena, pa samim tim i smjeliju kritiku onog što se u bliskoj prošlosti drsko krilo pod tepih. Kako već ranije rekoh, ova kolekcija počinje sjajnim Uvodom koji detaljno obrazlaže kompletnu situaciju u kojoj je Hardy stvarao i precizno cilja na neuralgične tačke engleskog post-viktorijanskog društva, sve umreženo socijalnim momentom i mnogo romanse.
Od bezbroj minijatura po kojima ću upamtiti ovaj roman, može se spomenuti i poglavlje u kome se iscrpno opisuje seoski ples (na kome se upoznaju mladi ljubavnici Fancy i Richard), pripreme, odlazak i pregovori sa župnikom u pokušaju da se hor zadrži u funkciji, te najkomičnija scena kada Richard odlazi da traži ruku svoje ljubljene baš na noć kada se vrca med i tamo nailazi na rivala, Shinera.
U nekim kritikama o Tessi spomenuto je kako je Hardy bio veliki znalac ljudske prirode, pogotovo ženske - pa mogu reći da je Pod zelenim stablom u suštini blaža verzija pomenutog remek-djela u smislu istraživanja modusa razmišljanja kod naših boljih polovina, jer je fenomenalno i detaljno prozreo i opisao kako to pobogu ženski mozak funkcioniše (pogotovo u kriznim situacijama )
Još jedan odličan roman, sjajno iskustvo ispeglano jednostavnošću življenja i sada se slika o Hardyju pomalo kompletira: da je taj neobični ali veliki umjetnik sa takvom lakoćom i nehajem, u potpuno pozitivnoj namjeri oslikao hronike nečeg što je prošlo, nekih sitnica koje su pažljivo tretirane i čuvane za ono što dolazi - što sve znači da su upravo prosti, obični ljudi što se bore za preživljavanje, sasvim slučajno ali ispravno njegovali jedino važno u životu, a to je ljubav i borba za sreću uprkos svim silnim nevoljama. Onima što traže i ne boje se novog, sve preporuke za Hardyja, jer osim velikih tragedija tu ima i sreće toliko snažne i iskrene da ne može stati u jedan zagrljaj. |
| naker |
Posted - 04/04/2025 : 22:13:05
Zapisi iz mrtvog doma (Fjodor Dostojevski)
Zbog političke aktivnosti koja je bila trn u oku vlasti Dostojevski je osuđen na smrtnu kaznu, da bi neposredno pre izvršenja ipak bio pomilovan i poslat na robiju u Sibir. Četiri godine je proveo u zatvorskom radnom logoru, a još šest godina u prinudnom izgnanstvu pa je u suštini njegova sibirska robija trajala deset godina. Ovaj roman prenosi njegova iskustva i razmišljanja tokom ovog perioda.
Poluautobiografski roman autora o proživljenoj robiji u Sibiru. Roman praktički nema strukturu niti radnju, celu knjigu u suštini čine misli i promišljanja autora o vremenu provedenom u zatvoru tj. mrtvom domu kako ga on zove pošto ljudi osuđeni na robiju su živi mrtvaci jer oni su u suštini mrtvi za društvo. Autor ukazuje na nejednakost u zatvoru iako zatvorenici imaju nešto zajedničko jer svi su oni osuđeni na robiju. Iako dele istu sudbinu, oni prave grupe i grupice i svako se drži svoje strane. Poljaci su ovde posebna priča jer oni su se uvek držali svojih i nisu želeli da imaju išta sa drugim zatvorenicima. Dostojevski je plemić, a većina zatvorenika su ljudi iz skromnijih životnih slojeva, i iako je želeo da stvori prijateljski odnos sa drugovima zatvorenicima nikad nije mogao da premosti taj društveni jaz usled činjenice da ljudi dolaze iz različitih slojeva i da u suštini nikada neće moći da premeste taj jaz. Dovodi u pitanje apsurdnost zatvora gde se na jednom mestu nalaze krvoločne ubice, ljudi koji su u zatvoru zbog pronevere novca, kao i ljudi koji su greškom pritvoreni iako su u suštini nevini.
Autor ukazuje na brojna pisana i nepisana pravila ponašanja koja vladaju u zatvoru, dok se posebno zadržava na čuvarima i upravniku zatvora o kojem ima najgore mišljenje. Uniforma menja čoveka, i ovi ljudi iskazuju nasilno i grubo ponašanje ponekad gore od zatvorenika koji je ubio desetinu ljudi. A kada im skineš tu uniformu ispod nje nema ništa, oni su nula od ljudi potpuno nebitni bez uniforme koja im daje lažni osećaj nadmoćnosti. Autor iznosi svoja promišljanja gde nekada stiče utisak da čovek koji je ubio nekoliko ljudi ima više ljudskosti u sebi od čoveka koji je na robiji zbog neke trivijalnosti. Dostojevski dovodi u pitanje šta to tera nekog čoveka da počini zločin i da li je možda društvo odgovorno na taj način jer ga je guralo i guralo u tom smeru da on nije imao izbora. Kako se može očekivati da zatvorenik postane bolja osoba i promeni se ako je prinuđen na robiju u ovakvom okruženju, uostalom da li država uopšte želi da se ljudi osuđeni na robiju ponovo integrišu u društvo. Dostojevski ima izvanrednu moć zapažanja i sposobnost da pronikne u samu suštinu ljudske duše i društva u kojem živi kroz jer on je de facto jedan od najvećih književnika boraca za slobodu, slobodu misli i slobodu ljudskog duha.
Roman o pravilima ponašanja i psihološkim profilima zatvorenika osuđenih na robiju i apsurdnost života na robiji. Odličan |
| Salkan |
Posted - 01/04/2025 : 08:47:54
Šta reći, osim da se ovog vrlo slatkorječivog i nadasve ironičnog poljskog mislioca treba pažljivo analizirati da bi se dopuzalo do njegovih ideja. Ključ nebeski, 17 storija iz Svetog pisma prepričanih u modu XXI vijeka - od kojih se praktično ne zna koja je luđa, pa i Razgovori sa đavolom, iskustva nekoliko ljudi različitih karaktera koji su se sreli sa nečastivim - samo mogu biti uvod u njegove obračune sa krutom, rigidnom dogmom, ili barem verzijom koju je iščitavao kod sunarodnika, poljskih katolika. Sad, kad kažem "poljskih katolika", rekao bih prije "poljskih katolika koji su u trenutku ove kritike - a to je 1957., praktično raskidani između vjerovanja i komunizma kao dogme", ali to bi bilo opet malo previše i odbilo bi potencijalnog čitača da se okane ovog štiva.
Lešek je praktično protjeran iz KP Poljske jer je okaljao crvenu boju gdje god je mogao, pa je ovaj azil našao na Ostrvu, gdje je slobodno mogao da kritikuje marksizam i da mu (bezuspješno) pronalazi humanistički profil. Na netu sam pokušao da nađem preciznu bibliografiju i to je skoro pa nemoguće, koliko je bio svestran i na koje je sve načine iskazivao svoja razmišljanja ovaj čovjek strašnih crta lica i avetinjske pojave.
Vjerovatno najdojmljiviji odlomak iz Ključa nebeskog, 6.priča:
"...ali, kad naređenje glasi: ubij svoga sina?
Avramov konflikt je običan vojnički konflikt. Avram je svestan da se našao u neprirodnoj situaciji, dokaz za to je okolnost da je, kada se približio mestu žrtvovanja, naredio slugama da ostanu, slagao je da ide sa sinom da čita molitve i požurio je da, u samoći, izvrši okrutni obračun. Nije ni pred sinom otkrio svrhu putovaja. Nije hteo da njegov jedini sin postane svestan da pada kao žrtva od ruke svog roditelja.
Kad su stigli na mesto, Avram je dugo i sa oklevanjem pravio žrtvenik od donetih smolastih cepanica. Žrtvenik mu nikako nije polazio za rukom, drva su se rasipala po travi i nekoliko je puta valjalo počinjati iznova. Isak nije uzimao učešća u tom poslu, posmatrao je oca uplašen, povremeno je nešto bojažljivo upitao, ali je dobijao mrgodne i bezvoljne odgovore.
Najzad se nije moglo dalje odlagati. Avram nije hteo do kraja da obavesti sina u pogledu njegove sudbine, to nije bilo predviđeno naređenjem, te je mogao dete da poštedi užasa. Hteo je da ga usmrti munjevitim udarom s leđa, isprobanim udarcem, pri kome niko nema vremena da saobrazi da gine.
Ali upravo mu to nije pošlo za rukom. Isak se propeo na žrtvenik jer mu je otac naredio da popravi neku beznačajnu pojedinost. U tom trenutku Avram je digao teški bronzani mač kojim je navikao da ubija volove jednim udarcem. I u tom trenutku se razlegao odlučni krik anđela: STOJ! Odmah posle njega drugi krik užasa i zgražanja: to se Isak okrenuo i video oca ukočenog sa dignutim oružjem i sa bleskom brutalne determinacije u očima, sa stisnutim usnama i izrazom tupe odlučnosti na licu. Isak je otegnuto kriknuo i onesvešćen pao.
Bog se dobrodušno osmehnuo i potapšao Avrama po leđima "Dobar si" - reče mu sa odobravanjem...
Naravoučenije: Neki mekušni inteligent, histeričan plačljivko, možda će reći da li je Avram ubio sina ili je samo digao mač u nameri da ga ubije, pa ga je neko zadržao - da je to s tačke gledišta morala svejedno. Mi ipak, zajedno sa Avramom smatramo suprotno - mi, pravi muškarci. Mi ocenjujemo rezultate i znamo da je vrlo važno - hteo ubiti ili nije hteo ubiti - samo kad na kraju nije ubio. Zato se smejemo da puknemo, zbog sjajne šale Gospoda Boga..."
Isak je znao gdje ga otac vodi. Tako piše u svim Knjigama. Lešek je samo bio ljut što su ga potjerali, pa ga je dramatičnost progutala. Da je Kjerkegor bio živ u vrijeme stvaranja ove urnebesne interpretacije Svetog pisma, sigurno bi Lešeku nakon par rakija opalio koji šamar, onako, drugarski, u šali. |
|
|
