quote:

---

Originally posted by Raspucin

Namerno sam. Nikad nisam imao temu u Test forumu.

---

quote:

---

Originally posted by William_Wallace

quote:

---

Originally posted by Raspucin

Namerno sam. Nikad nisam imao temu u Test forumu.

---

Skoro nisam cuo bolji(ludji) razlog!

---

quote:

---

Originally posted by Raspucin

quote:

---

Originally posted by William_Wallace

quote:

---

Originally posted by Raspucin

Namerno sam. Nikad nisam imao temu u Test forumu.

---

Skoro nisam cuo bolji(ludji) razlog!

---

Ne hvališ se Walase, jesi li čitao Svagdanju?

---

quote:

---

Originally posted by Raspucin

Bila je to fina zgoda. Kako sam morao da idem do Novog Sada, da produžim registraciju na automobilu ( auto mi je sa novosadskim registracijama ), iskoristio sam priliku da se čujem sa mojim drugarom Dekarom i od njega pokupim majice koje mi je kupio na Mafestu. Kažem fina zgoda, spojiš posao i ćef.
Ja sam čovek koji se stripadžijskim forumima priključio relativno skoro. Malo mi je i vremena trebalo da ukapiram kako čitav ovaj način komunikacije funkcioniše. Sad nakon tri godine mogu da kažem da se na stripadžijskim forumima osećam kao riba u vodi.
Forumi su mi omogućili da steknem mnogo drugara sa sličnim interesovanjima. Ono što je meni još značajnije je i to što sam o strip naučio mnogo, što sam počewo da kroz praćenje komentara polako formiram i vlastiti stripovski ukus.
Avaj. Ja sam tip usmene komunikacije. Ne bi se hvalio, ali sugestivan sam čovek i usmeno sam nenadjebiv. Ali za usmenu priču u mojoj Mitrovici nemam nikog sa kim bi mogao da razgovaram o omiljenoj mi temi. Zbog toga se radujem svakom susretu sa ljudima koje sam virtuelno upoznao putem internet foruma na temu strip.
Tako je bilo i ovog puta. Ja i dobri Dekara smo napravili klizni dogovor, tipa "kad završiš sve javi se, ja ću biti negde po gradu sa Marlowom". Fino, pomislih. Po komnetarima koje je pisao i Marlow je bi jedan od ljudi sa velikim stripovskim znanjem.
Neću vas gnjaviti pričama o tome šta treba uraditi da bi u Novom Sadu registrovao kola. Ipak je tema priče strip, a ne administracija. Mada Vasić je i kad je filozofija administracije u pitanju jedan od cenjenijih stručnjaka u zemlji. Elem Vuku sam se javio kasnije nego što sam planirao ( onaj Dekara izgleda ne nosi mobilni ), koji me je preciznom navigaciom doveo do jednog stana u naselju, čini mi se Detelinara.
Penjem ti se ja gore, vrata mi otvara čovek srednjih godina. U stanu prijatna atmosfera. Vuk je mladji čovek, mada sam mislio da je stariji, on me i upoznaje sa domaćinom, kaže :
-Ovo je Toza Obradović, strip scenarista, radio je Bleka.
Majku mu baš mi je bilo drago. Posebno što sam iz razgovora primetio da ima posla sa jednom ljudskom širinom, koji je opet normalan, prizeman čovek. Toza mi je pokazao originalne table jedne neobjavljene epizode Bleka, pričao o o tome kako su ranije pravili stripove, pričao o Mikici ( nisam znao da je Mikica toliko popularan ). Razgovaralo se o Dnevniku, o tome kako je bilo u Makarskoj. Toza nam je pričao o svom novom projektu o strip časopisu koji namerava da počne da objavljuje. Naravno, malo se i tračarilo. Vasić je uvek imao tračerajskih sklonosti. Ih baš mi je bilo prijatno. Kod Toze sam prvi put imao priliku da vidim kako izgleda originalna strip tabla. Ja sam mislio da su mnogo manje. Vuk mi je iz prve ruke pričao o onome što sprema Beli put...
Dopalo mi se i to što nova generacija ljudi koji se bave stripovima, kojoj Vuk očigledno pripada, aktiviraju i tu srednju generaciju stvaralaca, koja je čini se pomalo bila u zapećku suludih devedesetih. To je velika stvar. Sad sam siguran, ovo je vremne velikog povratka stripa u modu. Sve je tu energija i drčnost mladih i veliko iskustvo koje stoji iza Toze, Kerca, Mikice... Sve to mora da donese opšti preporod stripa u nas. Uzgred, oni su svi komšije.
Na poklon sam dobio i par komada Zlatnog doba srpskog stripa. O ovim izdanjima planiram da napiđem poseban tekst.
U međuvremenu je stigao i Dekara, sa još jednim forumašem Vladišom. Tada sam ja morao da idem. Jebi ga, a baš mi se nije išlo. No to je već vezano sa tim stvarima oko administracije, za koju sam samoproklamovani ekspert.
Do sledećeg puta.
Puno pozdrava mojim domaćinima Tozi, Vuku, Dekari i Vladiši. Hvala na svemu momci. Moram da priznam da mi je u celoj priči nedostajao Culfis. Sa njegovim fotkama i ova bi priča bila sadržajnija.
Dejan Vasić
P.S.Da ne zaboravim, mislim da sam nekom maznuo upaljač.

---