|
zokalav
Senior Member
2015 Posts
Member since 24/08/2010 |
 Posted - 14/02/2024 : 11:19:38
|
KENDAL I OSTALI
Kada se u broju 15 serijala Ken Parker, „Ljudi, zveri i junaci“, pojavi scenarista Đankarlo Berardi i svom junaku predstavi najslavnije likova vestern stripova i filmova (sve ih je, naravno, nacrtao Ivo Milaco), zajedno sa Kitom Karsonom Rina Albertarelija, Cisko Kidom Hosea Luisa Salinasa, Pekos Bilom Guida Martine i Rafaelea Paparele i Teksom i njegovim prijateljima (Đanluiđija Bonelija i Aurelija Galepinija, naravno), za šankom stoji i lik u tipičnoj kariranoj košulji, opisan rečima „...koristi dva ili tri imena, ali lice je uvek isto. Ne treba mu verovati.“ U pitanju je Berardijeva šala zasnovana ne samo na zbunjujućoj izdavačkoj priči Del Kastiljovih junaka, već i na očitoj činjenici da su svi njegovi vestern likovi zaista slični. Osim Gareta koji je plavokos, nije lako razlikovati Rendala, Kendala i Larigana, do te mere da u Španiji serija Kendal sadrži i Rendalove priče, a u Nemačkoj su u okviru serije posvećene Džonu Kendalu objavljene i Rendalove i Garetove priče.
Kako je to lepo sažeo Alfredo Kasteli, „počev od 1957, Del Kastiljo je nacrtao čitavu legiju vestern likova („Rendal“, „Garet“, „Kendal“, „Ringo“, „Den Dakota“, „El Kobra“), koji su svi bili veoma slični, nosili neizostavnu kariranu košulju i koje su čitaoci redovno brkali.“
Istini za volju, kako to evedoči stručnjak Đani Milone, „odeća likova se u određenoj meri razlikuje i, kada se bolje pogleda, imaju malo drugačiju građu. U odnosu na Rendala, Kendal je mršaviji, ima sličnu košulju ali marama oko vrata mu je bela a ne crna.“ Međutim, i on priznaje da je „lako pomešati te likove, čemu je doprineo i članak o Rin Tin Tinu u Ćeniziju, u kojem se čak tvrdilo da su Rendal, Garet, Larigan i Kendal isti lik.“
ŠERIF KENDAL
Za razliku od Del Kastiljovih prethodnih vestern junaka, Kendal nije revolveraš lutalica već zaštitnik zakona, šerif Dodž Sitija. Rendal, kojeg je napisao Hektor German Esterheld, je ćutljivi usamljivi jahač kojem, kada jednom stupi na scenu, ne treba mnogo da nađe zlikovce i obračuna se sa njima (uostalom, on je glavni lik priča dugačkih samo tri table), da bi potom, u najboljoj tradiciji vesterna, otišao dalje. I Garet, kojeg je napisao Rej Kolins, je revolveraš koji sa sobom nosi pravdu i smrt. Očigledno je činjenica da je Kendal pisan za Korijere dei Pikoli, dakle za drugi tip publike nego kod ostalih likova, dovela do toga da Del Kastiljo napravi značajne promene kod svog junaka. Kendal je ovde čuvar zakona, upotreba nasilja je u velikoj meri smanjena a zlikovci neretko bivaju samo ranjeni, razoružani ili urazumljeni ponekim dobro plasiranim udarcem pesnicom, kako to i priliči nedeljniku namenjenom deci. Ista stvar će se, primera radi, događati i kod Larija Jume, kojeg je napisao Klaudio Nici a nacrtali Karlo Boskarato i Nadir Kvinto, i koji je izlazio u Đornalinu.
Upkos tome što je Kendal bio trajan lik, Del Kastiljo i njegovi gotovo uvek nepoznati scenaristi nisu oko njega sačinili stalnu postavu sporednih likova, kao što bi se to očekivalo u seriji koja se uvek odvija u istom gradu. Čitajući ove avanture jednu za drugom, čitalac ima osećaj da je ponovo naišao na samotnjaka koji se ne razlikuje mnogo od lutajućih jahača iz drugih serija čileanskog autora.
Uz to, oskudnost Del Kastiljovog crteža po pitanje okoline čini njegov vestern slabo detaljnim i u pogledu prostora. U suštini se stvara utisak velike suvoće, koja se ogleda i u stenovitom i pustinjskom okruženju Dodž Sitija, nalik onom iz filmova Bada Betikera sa Rendolfom Skotom u glavnoj ulozi.
DEL KASTILJOV STIL
Čitaoci iz celog sveta cene Artura Del Kastilja zbog njegove sposobnosti da svojim karakterističnim crtežom i upotrebom kontrasta svetla i senke stvori crteže izuzetne dubine i lepote. Međutim, možda njegovi najveći obožavaoci možda i nisu „obični“ čitaoci, već njegove kolege, crtači stripova.
Kako nam je ispričao Mikele Benevento (koji je za izdavačku kuću Serđo Boneli Editore crtao serije kao što su Karavan, Lukas i Teks), Del Kastiljo je pre svega veliki majstor stripa: „Upoznao sam ga zahvaljujući delu Tehnika stripa - traktat o profesionalnom crtanju, priručniku koji je napisao Enrike Lipšic, osnivač „Escuela Panamericana di Arte“ u Buenos Airesu, prve institucije tog tipa u Argentini, na kojoj su predavali i Hugo Prat, Alberto Breća, Kino, Salinas i Del Kastiljo. Del Kastiljo se bavio tuširanjem i u knjizi se može videti poređenje načina tuširanja kod njega, Prata i Breće. Na primer, tu je crtež starca sa štapom u jednoj ruci i svećom u drugoj ruci, koji su tuširala trojica crtača, da bi se sa praktične strane videlo kako se pojačava tuš. Na jednoj slici Del Kastiljo pokazuje kako se pojačava tuš kako bi se postigli posebni efekti i napravila razlika u teksturi odeće. Senčenje je postalo način na koji se košulja izdvojila iz pozadine“.
Alesandro Poli (koji je za izdavačku kuću Serđo Boneli Editore crtao Dilana Doga, Kasidija i Teksa) u čileanskom crtaču prepoznaje „izuzetan talenat koji je u stanju da stvori prelepe table, uz potpuno poštovanje razmera i anatomije. Njegovi likovi su uvek savršeni, a konji za svako divljenje. Retki su crtači koji umeju da dočaraju veličanstvenost i lepotu konja. Del Kastiljo, uz Salinasa, Tičija i Andreu Venturija, je jedan od njih. Ali za mene, a verujem da isto važi i za moje kolege, Del Kastiljo je majstor devete umetnosti pre svega zbog činjenice da njegov talenat nije ograničen, kao što se to danas često događa, na stvaranje nekoliko izvanrednih tabli mesečno“.
MAJSTOR NAD MAJSTORIMA
Kada smo kod sposobnosti Del Kastilja da garantuje izradu velikog broja tabli bez obaranja nivoa kvaliteta, ponovo se Alesandro Poli priseća da je crtač „usavršio `trikove` koji su mu omogućavali da ubrza posao. Primera radi, karakteristična crta njegovog rada, upotreba kontrasta svetla i senke, pružala mu je mogućnost da, putem sugestivnih senki, skrati vreme neophodno za izradu jedne table. Mislim da je bio među prvima koji su crtali polovinu lica u senci, koristeći crnu boju kako se ne izgubio u dugim detaljima ali svejedno postižući izvanredne rezultate“.
Sa druge strane, Mikele Benevento naglašava da je „Kendalova karirana košulja, detalj koji se lako prepoznaje na svakoj slici, mrlja „boje“ u središnjoj varijaciji tona koja lako upada u oči i označava glavnog junaka u svakoj sceni, stilski efikasan ali ne i funkcionalan izbor, ako se uzme u obzir gomila posla koji svaka izmena u izradi sigurno zahteva. Mozaik šahovske table, koji svaki crtač poznaje, uvek odiše elegancijom, ritam crteža se poštuje i postaje sve kompleksniji“.
Uzimajući kao referencu sliku sa ove strane, Poli primećuje da se „šerif Kendal u ovoj sceni udaljava od zgrade. Sa trema koji se nalazi izvan zgrade (na šta ukazuju drveni stub i daske na zidu na levoj strani), pojavljuje se lik koji poziva Kendala, koji se zaustavlja i okreće ka nama. Del Kastiljo, kao i uvek, omogućava da se scena prati sa velikom lakoćom time što sve elemente pozicionira u uspravan položaj. Drvo u pozadini je, poput starog gospodina, nagnuto na desnu stranu, ka Kendalu, dok je šerif jedini element nagnut na levu stranu, stvarajući tako stepenastu vizuelizaciju slike koja privlači pažnju čitaoca. Lakše reći nego učiniti“.
ŠRAFIRANJE KOJE DAJE KARAKTER
Mikele Benevento kaže da je „najočitija karakteristika Del Kastiljovog stila preovlađujuća upotreba unakrsnog šrafiranja, sa ciljem da se subjektu ili objektu dodeli „karakter“ ili svojstvo“. Na slici sa ove strane „taj posao i korišćenje resursa odaje grafička izrada, to jest tehnika predstavljanja površine ili kvaliteta svakog elementa, što je preciznije moguće. Nakon što se odlučio za nekoliko izvora svetlosti, Del Kastiljo nastoji da nam dočara osećaj, ili bolje rečeno utisak, raznolikog ambijenta. Uljana lampa na levoj strani šerifovog pisaćeg stola projektuje svoju svetlost na naslovnu stranu registra i stvara belinu koja poništava okolinu; tekstura drveta na klupi nasuprot stola koja se polako povlači sve dok sasvim ne nestane sugeriše odsjaj pomenutog izvora svetlosti. Tekstura postaje materija u uglačanom prozorskom staklu (koje i samo projektuje odraz na zid sa leve strane) ili „krznu“ Leove jakne, koja gotovo da je i sama lišena okolnih detalja. Mozaik slike, koji svaki crtač poznaje, uvek odiše elegancijom, ritam crteža se poštuje i postaje sve kompleksniji, da bi svoju jednostavnost otkrio u tački kontakta Leovog šešira i onoga za šta možemo da pretpostavimo da je nadstrešnica u senci koja se pruža tik preko ulaznih vrata kancelarije. I ova slika je dovoljna da Del Kastiljo pokaže da je gospodar tehnike koju majstorski izvodi“.
Kolege crtači se Del Kastilju dive zbog pojedinosti njegove tehnike, ali čak i običan čitalac ne može da ne primeti da je čileanski crtač umetnik kojem nema premca, klasičnog pa ipak tako ličnog i prepoznatljivog stila koji je u stanju da bilo koje svoje delo približi umetnosti. |
Edited by - zokalav on 22/02/2024 14:58:39 |
 |
|
RALPH KENDALL 2 - u prodaji BiH..HR..SRB
.jpg)
