| T O P I C R E V I E W |
| ridiculus |
Posted - 09/08/2025 : 10:50:59
Ima već godina dana ili više kako sam počeo da razmišljam o poređenju ova dva pisca, ali sam čekao da prikupim materijal i pročitam što više na originalnom jeziku. Stvari se polako kristališu, i mislim da ćemo ove godine detaljno pričati o tome.
Ali, povod za ovaj rani uvod je moje iskustvo sa veštačkom inteligencijom po ovom pitanju. Hajde da vidimo šta ona kaže o sličnostima i razlikama ovo dvoje, ili ko je od njih "bolji" - tako sam sebi rekao koliko juče. Rezultat ovog poduhvata je samo moj pojačani skepticizam povodom buke i komešanja koju ova nova tehnologija pravi u velikom vrtiću koga zovemo javnošću.
Elem, može svako lako da proveri za sebe, pošto je sada odgovor ove nove igračke prvi na spisku rezultata pretraživanja. Kucajte "Doyle or Christie better" ili bilo šta slično što vam mašta pruža.
"wide range of memorable characters"? Agatha Christie? Stvarno? 
Naprotiv, ona jedva da ima "likove" u svojim pričama, i tu ne mislim na dubinu, već na bilo kakvu karakternost. Oni su pre društvene maske u smislu u kome je Oscar Wilde pričao, i to u najrudimentarnijem obliku - kao društveni, klasni, ili nacionalni stereotipovi. Šahovske figure u napetoj partiji. To jest, napetoj ako volite šah. Murder on the Orient Express ima možda najširi raspon takvih "likova" poređanih jedan do drugog, ali ni tu Christie ne može da nam da 12 različitih tipova, nego su neki potpuno permutabilni. Niko nema ni trunku osobenosti osim nekolicine glavnih likova, poput Poaroa ili Marpl.
(Da ne bude zabune, romani su jedno, a filmovi drugo - ovi drugi popunjavaju praznine u karakterizaciji i atmosferi svojim izborima.)
Ovo je samo jedan primer mog nezadovoljstva odgovorom, od mnogih, ali ono se u suštini jednako javilo zbog nepostojanja dubljih uvida, kao i zbog prenošenja i kodificiranja onoga što Mali Đokica misli o temi.
Artificial misintelligence, stvarno! |
| 4 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| ridiculus |
Posted - 13/08/2025 : 09:55:12
Kada mogu botovi da lupetaju, može i čovek. 
Mnogo toga je napisano o detektivskom žanru, ali treba uzeti u obzir da je Doyle pisao pre nego što je taj žanr zaista postojao kao takav. A mene ne zanima da se specijalno bavim pomenutim parom pisaca "u odnosu na žanr", mada će i to negde naći mesto. Možda tamo u zadnjim redovima, doduše.
Idemo dalje. Kakva je priroda zločina kod svakog pisca?
Kod Agate, najbolje i zasigurno najpoznatije priče sadrže ubistva. Velika većina onih koje ne sadrže, već se bave, na primer, krađom, potpuno su banalne i deluju bezazleno. "Gde su moji dijamanti?!"Služavka je sumnjiva!" Itd.
Za razliku od nje, Konan ima širok raspon interesantnih zločina. Na primer, A Scandal in Bohemia, A Case of Identity, i The Red-Headed League su prve tri iz kolekcije Avanture Šerloka Holmsa. Ni u jednoj niko nije ubijen, pa ni zaista povređen. Još više, prva i treća od njih su među najboljim pričama sa Holmsom. A Case of Identity je zanimljiva jer pokazuje da nije misterija ono što najviše zanima Konana. Svakom pronicljivom čitaocu (pogotovo u današnje vreme, posle sve sile viđenih detektivskih slučajeva na filmu, televiziji, ili u knjigama) će odmah biti jasno kamo priča vodi.
Međutim, stvar je u likovima, u ekstremima do kojih su ljudi spremni da idu. I sam Holms kaže da je slučaj lak, ali da su učesnici interesantni. Indikator da Holmsa (a i Konana) više zanima psihološka dimenzija od njegovog rivala Poaroa. Da, negde ćete čuti kako Poaro hrabro (i pompezno) ulazi u psihologiju zločinačkog uma, ali to je naivnost. Kada nemate druge likove osim stereotipova, ne možete imati ni duboku psihologiju. Poaroa zanimaju motivi, ali u smislu u kome programera zanima algoritam, ne u smislu kompleksnosti ljudske psihe.
Naravno, ima i Agata svojih prednosti, inače je niko ne bi čitao. Ali otom potom. |
| Salkan |
Posted - 10/08/2025 : 10:52:35
Pa ne mogu puno da lupetam, jer nisam fan detektivskih romana, ali mogu se uključiti.
Valjda odgovor na pitanje nosi i ono "koliko čitalac traži od štiva", jer to ipak (generalno) nema neku pretjeranu literarnu vrijednost - taj žanr.
Uzeću za primjer četiri romana:
1. Baskervilski pas (lektira, dabome)
2. Ubistvo u Orijent-ekspresu
3. Leš na klupi (Brixy)
4. Veliki san (Čendler).
Po mom mišljenju, Agata ne dobacuje dalje od i bogati plaču i prijeratnih Silueta - ja svaki njen roman vidim kao trošenje vremena, dokonost, dosadu i čak i u ovom, njenom najboljem i najpoznatijem romanu, ne vidim apsolutnu ništa dublje od plićaka koji nije ni hladan, ni osvježavajuć, ni blagorodan.
Blagorodan - doduše, možda i jeste, jer ja Čendlera (kao pionira američkog palpa), vidim kao njenog učenika - a i njegovi su likovi nesrazmjerno bitniji i razrađeniji od Agatinih.
Baskervilski pas (iako je od lektire prošlo 40 godina) ili bilo koja ozbiljnija Šerlokova avantura ostavljaju neizbrisiv trag - i to ne samo zbog likova niti konstrukcije priča, nego zbog kompletnog ambijenta koji je kod Dojla uvijek u pravilu ozbiljniji, dotegnutiji i strožiji.
A evo, zadnji primjer "Leš na klupi" od Brixyja: tuče svu konkurenciju po mom mišljenju. Kratka novela koja ima sve što je potrebno u tom žanru.
A još nisam krenuo lupetati.
|
| manhunter |
Posted - 10/08/2025 : 10:38:48
"Naprotiv, ona jedva da ima "likove" u svojim pričama, i tu ne mislim na dubinu, već na bilo kakvu karakternost. Oni su pre društvene maske u smislu u kome je Oscar Wilde pričao, i to u najrudimentarnijem obliku - kao društveni, klasni, ili nacionalni stereotipovi. Šahovske figure u napetoj partiji. "
Apsolutno se slažem sa ovim. Po tom pitanju je Doyle mnogo bolji, tako da glasam za njega. |
| ridiculus |
Posted - 10/08/2025 : 10:18:01
Dakle, ko je bolji pisac detektivske fikcije? (Možda i nije bitno na to nedvosmisleno odgovoriti, ali takvi "mečevi" su prilika da se kažu druge stvari.)
Zavisi šta gledate - odgovor koji vam daje i artificial misintelligence. Ali mogu ga oblikovati drugačije od tog našeg univerzalnog pomoćnika u nevolji. Ovako:
- Doyle je bolji pisac detektivske FIKCIJE;
- Christie je bolji pisac DETEKTIVSKE fikcije.
Zapravo, zaboli me srce kad kažem da je Christie bolji PISAC u bilo čemu, i izmeniću tu reč u DIZAJNER.
(Eto nove fraze - zabole me srce, kao suprotnost zabole me k...., jer prenosi stvarnu ganutost i brigu.)
Daću vam jedan primer različitosti koji naš univerzalni pomoćnik u nevolji ne pominje. U priči A Scandal in Bohemia, Holmes pita Watsona ovo:
- Do you mind breaking the law?
- Not in the least.
kaže Watson. Holmes je praktičan; on zna da zakon i pravda nisu isto.
Takav stav nije nešto što ćete naći kod Christie. Najbliže tome je slučaj iz (ponovo) Murder on the Orient Express, ali tu je morala da napravi zlikovca toliko odvratnim da bi razrešenje bilo moralno zadovoljavajuće.
Suviše je to velika razlika u shvatanju da bi se opravdala vremenskom razlikom između dvoje pisaca - to jest, da bismo rekli, aha, ali Holmes živi i radi u dobu još pre Prvog svetskog rata, a tada je pravosuđe bilo surovo i ignorantno. Ne, takav stav postoji i danas, i mnogo je bliži mom srcu nego snobizam Christie-eve. A vašem?
|
|
|
